Јелена (ТВ серија)
Јелена је назив прве српске теленовеле икада снимљене. Серију је за тадашњу БК ТВ снимала продукцијска кућа PowerHouse Entertainment, чији је власник Саша Д. Карић. Ова теленовела је снимана 2004. и 2005. године. Радња базира на сценарију од 110 епизода, чији је аутор Мексиканац Хоакин Хереро Касасола (Joaquín Guerrero Casasola). Серију су режирали Андреј Аћин и Дејан Зечевић, док је уредник серије била Катарина Алексић. Главну музичку тему „Сада знам”, изводили су Даница Карић и Душан Зрнић, док је инструменталну верзију за одјавну шпицу извео оркестар староградске музике „Триоле”. Песму „Мрва среће”, која је такође често коришћена као музичка подлога, изводила је Милица Бабић. Серија је рађена по угледу на латиноамеричке теленовеле, али је радња прилагођена нашем поднебљу. Јелена је имала изузетно висок буџет (око 4 милиона евра), и снимало је се на ексклузивним локацијама у Београду. Како би се Јелена што боље промовисала, прва епизода је 18. октобра 2004. емитована на Тргу републике, путем видео-бима. За новинаре је била посебна пројекција у таквуд синеплексу (Tuckwood Cineplex). Град је био облепљен рекламним плакатима са натписима: „Шта Ратко смера?”, „Шта раздваја Сашу и Хелен?”, „Кога сања Јелена?” и другим. Јелена је још 2004. године, током снимања продата у 12 држава. На простору бивше Југославије је била јако успешна (чак успешнија него у самој Србији) и доживела је бројне репризе. На годишњем самиту телевизијске игране форме у Будимпешти је награђена за најбољи сценарио, још испред америчке сапунице Одважни и лепи (The Bold and the Beautiful). СинопсисБеоград у седамдесетим, прошлог века: Млада Јелена, ћерка високог функционера у партији и угледног Београђанина и млади, сиромашни Вук су одлучили да побегну из града на њен осамнаести рођендан. Неко је међутим сазнао за њихов план и одлучио да им помрси конце. Јелени је стављено средство за успављивање у шампањац и неко је закључава у собу. У исто време неко пуца у Владимира, Јелениног оца. Вук чује пуцњаву и покушава да помогне Владимиру. Људи, коју долазе на место злочина, су убеђени да је Вук убио Владимира. Вук бежи и напушта тадашњу Југославију. Након три деценије, желећи да истера правду, Вук се враћа у Београд са ћерком Хелен. Вук има и сина Мајкла, са којим је у лошим односима. Вук отвара фирму „Стигма”, десна рука му је Татјана Пантић, његова асистенткиња. Татјана је потајно заљубљена у Вука. Јелена је се удала за Ратка Милијаша и има са њим двоје деце Сашу и Лидију. Док Саша успешно ради као новинар, Лидија не успева да се оствари и снађе у животу и често хода странпутицом. И ако Ратко воли Јелену, већ дуже време има аферу са Софијом Јовановић, власницом модне агенције. Ратко се труди да осујети Вукове планове из љубоморе, јер зна да су се Јелена и Вук некада давно волели. Саша Милијаш и Хелен Деспотовић се упознају. Излазе заједно и заљубљују се. Нико се и не нада да ће неочекивани сусрет Саше и Хелен постати фаталан за двоје младих који решавају да започну заједнички живот. Прича добија нове димензије, када Саша, у својству новинара часописа Румбус стиже у предузеће Стигма, да направи интервју са Вуком Деспотовићем и тамо сретне своју мајку Јелену... и своју вољену Хелен и сазнаје да је она ћерка човека, за којега се сматра да је убио његовог деду. Касније се причи прикључује криминална организација под именом „Птица Феникс”, у чије канџе упада Јеленина ћерка Лидија. Јелена оболева од тумора на мозгу. Ратко јој не саопштава дијагнозу... Занимљивости
УлогеГлавне
Епизодни
Екипа
Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
