Антиох II (286. п. н. е.–246. п. н. е.) је био краљ хеленистичкогСелеукидског царства који је владао од 261. п. н. е. до 246. п. н. е.[1] Наследио је свог оца Антиоха I Сотера зиме 261. п. н. е. Био је млађи син поменутог и принцезе Стратонике, кћери Деметрија Поликрета.[2] Наследио је државу у ратном стању са Египтом, који се водио дуж обале Мале Азије. Антиох је такође направио неки покушај да се учрвсти у Тракији. Током рата наденут му је надимак Тео (од грчког Θεός, бог).
Владавина
Наследио је трајне тензије са Птолемејским Египтом и убрзо је започео Други сиријски рат у савезу са Антигоном II из династије Антигонида. Рат се углавном водио дуж обала Мале Азије и мешао се са сталним интригама ситних деспота и немирних градова-држава у Малој Азији. Антиох II је постигао неке добитке у Малој Азији и стекао директан приступ Егејском мору освајањем Милета и Ефеса. Током рата узео је титулу Теос (грчки: Θεος, „Бог“), као такав за Милежане у убиству тиранина Тимарха.[3] Отприлике у исто време Антиох II је такође покушао да се учврсти у Тракији, чији детаљи су углавном непознати, а ковница у граду Византији је накратко издала новчиће у његово име.[4]
