Птолемеј III Еуергет

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Птолемеј III Еуергет
Птолемеј III Еуергет, на златнику који је у част свог деификованог оца исковао Птолемеј IV
Лични подаци
Датум рођења	284. п. н. е.
Место рођења	Кос,
Датум смрти	222. п. н. е.
Породица
Супружник	Береника II
Потомство	Птолемеј IV Филопатор, Арсиноја III
Родитељи	Птолемеј II Филаделф Арсиноја I
Династија	Птолемејиди
Период	246. п. н. е.-222. п. н. е.
Претходник	Птолемеј II Филаделф
Наследник	Птолемеј IV Филопатор

Птолемеј III Еуергет (грч: Πτολεμαῖος Εὐεργέτης) био је трећи краљ Египта из династије Птолемејида. Наследио је оца, Птолемеја II Филаделфа и владао је Египтом од 246. до 222. п. н. е..

Птолемеј III Еуергет био је син Птолемеја II Филаделфа и Арсиноје I, ћерке Лизимаха, једног од Александрових војсковођа. Оца је наследио 246. године пре н. е, а 244/3. се оженио Береником II, ћерком киренског краља Мага од Кирене. Береника је Птолемеју III родила четворо деце Арсиноју III, Птолемеја IV Филопатора, Мага и још једну ћерку по имену Береника.

У самом Египту владавина Птолемеја III значајна је по новооуведеној пракси да се владарски декрети објављују у виду двојезичних натписа уклесаних у камену, писаних на три писма (грчком алфабету, египатски хијероглифи и египатско демотско писмо). Птолемејева стела тзв. Камен из Канопуса је натпис објављен 238. године пре н. е, делимично и у част владара, његове супруге и ћерке Беренике. Неколико владарски наређења обнародованих на натпису односе се на свештеничке колегијуме и уводе преступни дан у египатски соларни календар по коме је година трајала 365 дана. Захваљујући упоредном тексту на грчком језику, Камен из Канопуса је у 19. веку употребљен, уз Камен из Розете, у дешифровању староегипатских хијероглифа.

У грчкој четврти у Александрији Птолемеј III је основао Серапеј, храм посвећен Серапису. Све до победе хришћанства крајем 4. века наше ере, Серапеј је био један од најзначајнијих вишебожачких храмова у грчко-римском свету.

Птолемеј Еуергет је са успехом водио Трећи сиријски рат (246-241. године п. н. е.) против традиционалних ривала, династије Селеукида. После смрти Антиоха II Tea, краљева удовица Береника, сестра Птолемеја III, позвала је свог брата у Антиохију како би јој помогао да свог малолетног сина прогласи за краља. Када је Птолемеј пристигао његова сестра и њен син су убијени у Антиохији, а нови селеукидски краљ је постао Селеук II Калиник, Антиохов син из првог брака. Птолемеј Еуергет је успешно водио овај рат против Селеука и закратко је заузео Антиохију и Вавилон. Међутим, у рат се као Селеуков савезник умешао македонски краљ Антигон II Гоната и Птолемејиди су трајно изгубили Кикладе. Ипак, Птолемеј III је 241. п. н. е. закључио повољан мировни споразум којим је добио северну обалу Сирије укључујући и Селеукију Пиерију, луку Антиохије. Трећи сиријски рат означио је врхунац спољнополитичке моћи краљевине Птолемејида.

• Mohamed Saleh : A Building Inscription of Ptolemaios III. (Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts Kairo 37), Zabern Verlag Mainz 1981,
• Alan K. Bowman: Egypt after the Pharaohs, 332 BC - AD 642. Guild Publishing, London, 1986

Птолемеј III Еуергет на Викимедијиној остави.

• Ptolemy Euergetes I at LacusCurtius — (Chapter VI of E. R Bevan's House of Ptolemy, 1923)
• Ptolemy III — (Royal Egyptian Genealogy)
• Ptolemy III Euergetes entry in historical sourcebook by Mahlon H. Smith