Архимандрит Пајсије (Танасијевић)

Архимандрит Пајсије (рођен Петар Танасијевић; околина Сребренице, 18. април или 7. јул^[а] 1957 − Београд, 20. јул 2003) био је архимандрит Српске православне цркве и игуман манастира Хиландар и Прохор Пчињски.

Архимандрит Пајсије је рођен као Петар, треће дете у породици Сретена и Милеве Танасијевића, у околини Сребренице, на Велики четвртак (18. април) 1957. године. Након основне школе, завршио је монашку школу у манастиру Острог 1976. године, са одличним успехом. По одслужењу војног рока, под вођством оца Јованa (Радосављевићa) и након посете Светој гори, одлучио се за монашки позив. Године 1978. је примљен за искушеника у Хиландару, а у монашки ред га ја примио тадашњи епископ рашко-призренски Павле, у манастиру Високи Дечани, на Преображење 1979. године.^[1]

Пајсије потом одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар, где је био члан Сабора стараца,^{[тражи се извор]} а 1988. године је изабран за протоса Свете Горе. Након што је у Хиландару поново уведен положај игумана, 1990. године, постаје први модерни и најмлађи игуман Хиландара.^[1]

У Србију се враћа 1993. године,^[1] где је постављен за игумана манастира Прохор Пчињски, где ради на обнављању духовног живота на југу Србије. Са бројим братством и сестринством оживљава више манастира у епархији врањској, укључујући манастир Пантелејмон у Лепчинцу, Св. Стефан у Горњем Жапском, Св. Ђорђе у Горњем Пунушевцу и Успења Пресвете Богородице Мртвици.^[2]

Године 2002. је оболео од рака мозга, и након вишемесечне борбе са болешћу, преминуо 20. јула 2003. у Београду и сахрањен три дана касније у порти манастира Прохор Пчињски.^[1]