18. април

18. април (18.04) је 108. дан у години по грегоријанском календару (109. у преступној години). До краја године има још 257 дана.

• 1867 — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше.
• 1906 — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа.
• 1909 — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д'Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920.
• 1938 — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Action Comics#1.
• 1939 — Француски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота.
• 1942 — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
• 1946 — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације.
• 1946 — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита.
• 1951 — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније.
• 1954 — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта.
• 1955 — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима - НАТО и Варшавском уговору.
• 1956 — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти.
• 1967 — Скупштина СФРЈ усвојила амандмане (I-VI) на Устав СФРЈ, којима је знатно ојачан положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен почетак институционалне разградње СФРЈ.
• 1980 — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре.
• 1983 — Бомбаш-самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту и детонирао бомбу, усмртивши најмање 63 особе и ранивши више од 100.
• 1994 — Почео је грађански рат у Руанди.
• 1996 —
  • У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус.
  • Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор.
• 1999 — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Космету.
• 2024 — Сједињене Америчке Државе уложиле су вето на предлог резолуције Савета безбедности, којом би Палестина била примљена у пуноправно чланство у Уједињеним нацијама.^[1][2]

• 1874 — Ивана Брлић-Мажуранић, хрватска књижевница. (прем. 1938)^[3]
• 1882 — Леополд Стоковски, енглеско-амерички диригент пољског порекла. (прем. 1977)^[4]
• 1907 — Миклош Рожа, мађарско-амерички композитор. (прем. 1995)^[5]
• 1942 — Јохен Ринт, аустријски аутомобилиста, возач Формуле 1. (прем. 1970)^[6]
• 1947 — Џејмс Вудс, амерички глумац и продуцент.^[7]
• 1950 — Григорије Соколов, руски пијаниста.^[8]
• 1956 — Ерик Робертс, амерички глумац.^[9]
• 1956 — Џон Џејмс, амерички глумац и продуцент.^[10]
• 1960 — Звјездан Цветковић, хрватско-српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2017)^[11]
• 1962 — Вукашин Обрадовић, српски новинар.^[12]
• 1963 — Ерик Макормак, канадски глумац.^[13]
• 1963 — Конан О’Брајен, амерички ТВ водитељ, комичар, сценариста и продуцент.^[14]
• 1967 — Марија Бело, америчка глумица и списатељица.^[15]
• 1971 — Дејвид Тенант, шкотски глумац.^[16]
• 1972 — Ацо Пејовић, српски певач.^[17]
• 1973 — Хаиле Гебрселасије, етиопски атлетичар (тркач на средње и дуге стазе).^[18]
• 1974 — Едгар Рајт, енглески редитељ, сценариста, продуцент и глумац.^[19]
• 1979 — Метју Апсон, енглески фудбалер.^[20]
• 1981 — Максим Иглињски, казахстански бициклиста.^[21]
• 1981 — Милан Јовановић, српски фудбалер.^[22]
• 1984 — Америка Ферера, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.^[23]
• 1985 — Јелена Темњикова, руска певачица, најпознатија као чланица групе Серебро.^[24]
• 1985 — Лукаш Фабијањски, пољски фудбалер.^[25]
• 1987 — Роузи Хантингтон Вајтли, енглески модел, глумица и дизајнерка.^[26]
• 1987 — Иван Тричковски, македонски фудбалер.^[27]
• 1988 — Џамел Маклин, амерички кошаркаш.^[28]
• 1989 — Бојан Богдановић, хрватски кошаркаш.^[29]
• 1990 — Војћех Шчесни, пољски фудбалски голман.^[30]
• 1992 — Клои Бенет, америчка глумица и певачица.^[31]
• 1995 — Дивок Ориги, белгијски фудбалер.^[32]
• 1997 — Кејлеб Свониган, амерички кошаркаш. (прем. 2022)^[33]

• 1162 — Одо из Деја, француски бенедиктанац и историчар Другог крсташког рата.
• 1558 — Рокселана, супруга османског султана Сулејмана I Величанственог
• 1867 — Јеврем Ненадовић, српски војвода и државник (рођ. 1793)
• 1871 — Омер-паша Латас, турски паша српског порекла,
• 1873 — Јустус фон Либиг, немачки хемичар^[34]
• 1922 — Светомир Николајевић, српски писац и политичар^[35]
• 1936 — Оторино Респиги, италијански композитор^[36]
• 1945 — Алберт Халер, хрватски књижевник (рођ. 1883)
• 1955 — Алберт Ајнштајн, немачки научник (рођ. 1879)^[37]

• Српска православна црква слави:
  • Свете мученике Агатопода и Теодула
  • Преподобног Марка Траческог

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума