Архимандрит Сава (Огњановић)
Сава (световно Владимир Огњановић; Кленовник код Пожаревца, 13. фебруар 1907 — Манастир Рукумија, 25. мај 1991) био је архимандрит Српске православне цркве, игуман Манастира Рукумије. БиографијаАрхимандрит Сава (Огњановић) рођен је 13. фебруара 1907. године у селу Кленовник код Пожаревца, од благочестивих родитеља оца Милана и мајке Живане.[1] Приликом крштења је добио име Владимир.[1] Оженио се Петријом, са којом је добио два сина и ћерку.[2] Десило се да се Петрија разболела, тешко страдала од злих духова, и легла на самртну постељу.[2] Тада се збило чудо Божије које је Владимира Огњановића заувек упутило на свеусрдно служење Христу.[3] Кад му се супруга подигла договорили су се да Владимир оде у монаштво у знакблагодарности Богу, али кад децу изведу на прави пут.[3] Пред Други светски рат, будући подвижник рукумијски руководио је изградњом Цркве Успења Пресвете Богородице у Кленовнику.[4] И као мирјанин, био је од Бога обдарен мудрошћу и благодаћу да утеши и поучи оне који су му долазили.[4] Године 1958, по благослову свог духовника, хиландарског проигумана Михаила (Матића) и епископа браничевског Хризостома, дошао је у Манастир Рукумију, близу села Кленовника.[5] Затекао је само храм и једну оронулу, стару зграду. Овде је 18. јануара 1958. године године замонашен од стране епископа браничевскога господина Хризостома (Војиновића), добивши монашко име Сава. Рукоположен је у чин јерођакона 19. јануара а у чин јеромонаха 27. јануара 1977.[5] Тада је постављен и за старешину Манастира Рукумије након упокојења игуманије Ангелине.[6] За време његовог старјешинства урађени су конак за монахе је већ 1962. године саграђен конак са спратом десетак метара западно од манастира са 25 соба, дуг 25, а широк 8 метара.[6] Конак је пројектовао и у његовом грађењу живо учествовао отац Сава. Саграђене су економске зграде да би се створили услови за нормалан живот монаха и монахиња; стаје за стоку, кош за кукуруз, подруме, стругара, гаража за остављање пољопривредних машина, радионица.[7] За прихватање све већег броја верника и потребе манастирског братства и сестринства начињена је трпезарија са куњихом и једним повећим одељењем. Црквена порта и виноград омеђени су 382 метра дугом бетонском оградом, а на улазу у порту подигнута је звонара са 4 звона.[7] Велики конак испред цркве саграђен је циглом коју је он са тадашњим сестринством манастира и верницима правио: укупно 100.000 комада.[8] Уместо малтера, користио се блатом помешаним са плевом, јер пара за уобичајени грађевински материјал није имао.[9] Узсве ово, својом руком је попунио све напрслине на цркви цементним малтером, што је био велики и стручан посао. Савиним заузимањем Рукумија је израсла у незаобилазну богомољу.[9] Увео је богослужбено правило у Цркви и стари поредак у манастиру, што важии данас, а Рукумију је почео да посећује велики број верника из околине, па и из удаљених крајева и шире.[10] Упокојио се у Господу 25. маја 1991. године у Манастиру Рукумији.[11] Опело је извршио епископ браничевски господин Сава (Андрић), са десетак свештеника и свештеноманаха, у присуству великог броја духовне деце и народа. Сахрањен је на манастирском гробљу.[11] Види јошРеференце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
