Епархија браничевска
 Епархија браничевска је епархија Српске православне цркве, са седиштем у Пожаревцу, где се налази и Саборна црква епархије. Надлежни архијереј је митрополит Игнатије (Мидић). Историја епархијеЕпархија браничевска је средњовековна српска епископија, у време српске царевине са рангом митрополије. Наследница је ранохришћанских епископских седишта у Виминацијуму (Костолац) и Хореум Марги (Ћуприја), затим средњовековних епархија петрушке (средњовековни град у близини данашњег Поповца) и пожаревачке митрополије. Обухвата просторе општина: Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Деспотовац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Параћин, Петровац, Пожаревац, Свилајнац, Смедерево и Ћуприја. Први виминацијумски митрополит који се помиње је митрополит Амант, који се помиње као учесник сабора у Сердици — Софија у 4. веку, као и епископ Зосим из града Хореум Марги (Ћуприја). Након најезде варвара (Авара и Хуна) ови градови бивају срушени. Након њихове обнове у време цара Јустинијана (527—565) обнавља се и митрополија у Вимиинацијуму и епископија у Хореум Марги. У 9. веку Виминацијум обнављају Срби под називом Браничево. Епархија у то време носи назив Моравска епархија и из тог периода се помиње митрополит Агатон (879—880) као учесник на Цариградском сабору.[1] Браничевски епископ помиње се 1018. године у повељи византијског цара Василија II. Центар те области био је у граду Браничеву на месту старог Виминацијума у близини Пожаревца. Крајем 13. века, за време краљева Драгутина и Милутина, Браничевска епархија је ушла у састав Српске архиепископије. На ранг митрополије је уздигнута 1346. године. У 15. веку позната су два браничевска митрополита: Венијамин се помиње 1416, а Саватије 1434. године. Он је последњи који је носио титулу митрополита браничевског. Седиште митрополије премештено је из Браничева у Смедерево између 1430. и 1439. године. Сигурно је да се од 1439. године катедра Браничевске митрополије налази у Смедереву. Од тада се браничевски епископи називају смедеревским. Поред смедеревског митрополита у другој половини 15. века помиње се и његов викарни или суфрагани епископ, са титулом смедеревски епископ. Познат је епископ Јован који се помиње 1466. године. Смедеревска митрополија, односно стара Браничевска епархија, припојена је 1705. године Београдској митрополији. Обновљена је тек 1921. године са првобитном титулом Епархије браничевске са седиштем у Пожаревцу. Епархија браничевска последњих година шаље своје ученике у Богословије широм Србије. ЕпископиСтарији браничевски епископи и митрополитиПознати епископи и митрополити епархије браничевске:
Браничевска митрополија од 1346. године
Смедеревска митрополија
Браничевска митрополија
Епископи обновљене Браничевске епархијеЕпископи обновљене Браничевске епархије од 1921:
Архијерејска намесништваЕпархија браничевска подељена на седам архијерејских намесништава:
Манастири  Одбор за просвету и културуОдбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске обавља обимну духовну и културно-просветну делатност:
Одбор има званичну интернет презентацију на којој се могу наћи ажурне информације о његовом раду.[5] Издавачка делатност и часопис СаборностОд 1995. године Епархија има и издавачку делатност. Први издавачки подухват био је часопис Саборност,[6] који од 2007. има и електронско издање.[7] На Листи категоризованих научних часописа за 2019. годину часопис се налази у групи друштвених наука — филозофија и теологија, у категорији водећих часописа националног значаја.[8] Осим часописа Епархија је током наредних година објавила неколико едиција и појединачних дела посвећених теологији и филозофији.[9] Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
_805.jpg)
._2005_%D0%B3%D0%BE%D0%B4.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
