Архијерејско намјесништво Дервентско је до 1932. године било у саставу, прво Бањалучко-бихаћке митрополије, а потом епархије Бањалучке. Уставом СПЦ те године ово намјесништво припало је Епархији зворничко-тузланској.
Према последњој регулацији Епархије зворничко-тузланске од 18. септембра2013. године ово архијерејско намјесништво чине: 34 црквенe општинe и 21 парохија, 15 парохијских и 49 филијаних храмова, те 3 манастира и један манастирски метох.
Парохије
Брестовачка парохијаБрестово,[1] чини је села Брестово, Митровићи и Цвртковци.
Брод 1. парохијаБрод,[2] чини је делови Брода и то улице: Светог Саве, Шеталиште Душка Трифуновића, Иве Андрића, Змај Јове Јовановића, Острве, Трг цара Душана, Др Јована Рашковића, Вука Караџића, Петра Прерадовића, Укринска, Каменичка, Солунских добровољаца, Озренска, Бродског батаљона, Равногорска, Војводе Момчила Ђујића, Полојска, Стадионска, Илије Гарашанина, Крајишких бригада, Мајке Југовића, Исидоре Секулић, Ђачка, Краља Петра I Ослободиоца, Трг патријарха Павла, Хајдук-Вељкова и Српских јунака.
Брод 2. парохијаБрод,[3] чини је делови Брода и то улице: Доситеја Обрадовића, Војводе Радомира Путника, Гаврила Принципа, Десанке Максимовић, Југ-Богдана, Косовска, Семберијска, Војводе Степе Степановића, Цара Лазара, Светих Ћирила и Методија, Марије Бурсаћ, Војводе Живојина Мишића, Бранка Радичевића, Ђенерала Драже, Петра Кочића, Мајке Јевросиме, Проте Матије Ненадовића, Алексе Шантића, Радојке Лакић, Бранислава Нушића, Михајла Пупина, Петра Петровића Његоша, Краља Петра I Ослободиоца, Првог српског батаљона, Пилота Бранка Пјанића, 1. маја, Жртава усташког терора, Крајишких бригада, 3. марта, 9. маја, Видовданска, Јована Дучића, 26. августа, Шеталиште Душка Трифуновића, Скеле, Савска обала.
Дервента 2. парохијаДервента,[7] чине је области: Чардак, Жировине, Јасиковача и Кинеска четврт, у којој се налазе улице: Вуковарска, Гаврила Принципа, Петра Мећаве, Првог маја, Јасиковача, Косовских јунака, Милоша Вујаковића, Петра Кочића, Марије Бурсаћ, Његошева, Равногорска, др Младена Стојановића и Дервентских ослободилаца.
Дервента 3. парохијаДервента,[8] чине је области: Српска Варош, Кинеска четврт, Поточани, Џелињак и Кукавице, у којој се налазе улице: Деветог маја, Владике Николаја Велимировића, Војводе Петра Бојовића, Ђенерала Драже, Занатска, Марка Краљевића, Војводе Мишића, Озренска, Патријарха Дожића, Таковска, Цара Душана, 53. дивизије, 5. козарачке бригаде, Симе Шолаје, Омладинска, Јеврејска, Церска, Браће Југовића, Триве Вујића, Краља Петра Првог, Јована Дучића, 1. маја, Др Младена Стојановића, Његошева, Милована Бјелошевића Белог, Шантићева, Дубичка, Жељезничка и Поточани.
Дервента 1. парохија Ново Насеље, Дервента,[9] чине је области: Луг (десном страном магистралног пута из правца Прњавора) Ново Насеље, Омерагићи, Нови Лужани и Сајмиште, у којој се налазе улице: Српске војске, 16. крајишке бригаде, 19. априла, Иве Андрића, Спортска, Триве Вујића, Танаска Рајића, Рибарска, Стевана Синђелића, Меше Селимовића, Милоша Црњанског, Николе Пашића, Војводе Степе, Прњаворска, Укринска, Доситеја Обрадовића, Видовданска, Васе Пелагића, Бранка Ћопића, Косовке дјевојке, Филипа Вишњића, Бранислава Нушића, Бранка Радичевића, Прњаворска и Книнска.
Дервента 2. парохија Ново Насеље, Дервента,[10] чине је области: Луг (лијевом страном магистралног пута из правца Прњавора) и Сајмиште у којој се налазе улице: Српске војске, Книнска, Светог Саве, 16. крајишке бригаде, Куљеновачки сокак, те села: Пјеваловац, Куљеновци, Агићи, и Мишковци.
Дугопољска парохијаДуго Поље,[11] чини је села: Календеровци, Горњи Детлак и Дријен.
Црква Вазнесења Господњег у Дугом Пољу - градња храма почела је 1966. године, а завршена 1976. године. Цркву је исте године освештао надлежни архијереј Лонгин Томић. На месту данашње цркве постојао је старија богомоља саграђена 1850. године од цигле и дрвета. Био је покривен храстовом даском (шиндром). Његове димензије биле су идентичне садашњем храму. Дограђен је 1892. године дрвени звоник од храстовине. Храм је 1922. наново покривен црепом и у њему су вршена богослужења до 1965. године, када је разграђен и покренута је изградња данашње цркве.
Календеровачка парохијаКалендеровци,[12] чине је села: Календеровци, Горњи Детлак и Дријен.
Лијешћанска парохијаЛијешће,[13] чине је у граду Броду улице Српских јунака и Колибарски пут, те села Лијешће и Полој.
Црква Пресвете Тројице у Лијешћу - саграђена је крајем 2000. године. Цркву је освештао 17. априла2001. епископ зворничко-тузлански Василије. На месту данашњег храма налазио се богомоља из 1868. године, који су минирале Хрватске оружане снаге у мају 1992. године. О овом храму нема сачуваних података, јер су све књиге уништене у Одбрамбено-отаџбинском рату (1992—1995).
Лужанска парохијаБосански Лужани,[14] чине је села: Босански Лужани, Нови Лужани, Костреш, Поље, Кулина, Беглуци, Збориште, Горња Барица и Доња Барица.
Црква Свих светих у Лужанима - Градња је почела 2000. године, а завршен 2005. године. Исте године 31. јула освештао га је надлежни архијереј Василије. Првобитни храм грађен је од 1978. до 1982. године. Освештао га је 19. септембра1982. године епископ зворничко-тузлански Василије. Цркву је порушила Хрватска војска у мају 1992. године.
Лупљаничка парохијаДоња Лупљаница,[15] чине је села: Горња и Доња Лупљаница, Бишња, Рапћани, Осојци и Доњи Детлак.
Мајевачка парохијаМајевац[16] чине је села: Мајевац, Горњи Мајевац, Ритешић, Доњи Божинци, Шешлије и Трњани.
Црква Покрова Пресвете Богородице у Мајевцу - Градња је почела 1936. године, а завршена 1963. године и те године храм је освештао епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) храм је гранатирала Хрватска војска и том приликом оштећен је звоник.
Осиња 1. парохијаОсиња,[17] чине је село Осиња (без југоистичног дела) и село Горњи Церани.
Црква Светог Пантелејмона у Осињу - градња је завршена 1964. године, а исте године храм је освештао епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић. Предање памти цркву брвнару из турског времена, која је била подигнута на земљишту фамилије Новић, на месту данашњег храма.
Осиња 2. парохијаОсиња,[18] чине је села Осиња, Црнча и Јелањска.
Подновљанска парохијаПодновље,[19] чине је села: Подновље, Глоговица, Горњи Вишњик и Буковица.
Црква Преображења Господњег у Подновљу - грађена је у периоду од 1987. до 1991. године. Након завршене градње храм је освештао 1991. године исти епископ зворничко-тузлански Василије. Током Одбрамбено-отаџбинског рата храм је оштећен 8. маја1992. године гранатом коју су испалиле хрватске војне јединице из Славонског Клакара, да би био обновљен 1999. године.
Појежњанска парохијаПојезна,[20] чине је села Појезна и Доњи Церани.
Сочаничка парохијаВелика Сочаница,[21] чине је села: Велика Сочаница, Мала Сочаница и Мишинци.
Црква Вазнесења Господњег у Великој Сочаници - градња је почела 1922. године, а завршена 1934. године. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ, 1936. године. Ктитор храма је Бранко Шешлија, трговац из Јоховца. Током Другог свјетског рата храм није паљен нити скрнављен. У Одбрамбено-отаџбинском рату (1992—1995) село Велика Сочаница, гранатирана је из правца Цер-Мишинци и Мајић Брдо-Дажница (мај-јун 1992). Храм није директно погођен, већ само школа у близини храма. Обнављање и уређење храма обављени су у три наврата: 1952-1953, 1986-1990. и 1999–2000. године.
Списак православних вјерских објеката и мјеста у коме се налазе
