Архијерејско намјесништво Тузланско чини 27 црквених општина и 24 парохије. У намјесништву службује 15 парохијских свештеникa, 1 војни свештеник и 2 парохијска ђакона.
Намјесништву административно припадају и два манастира: Озрен и Папраћа.
Парохије
Бријесничко-тумарска парохијаПурачић,[1] чине је села: Доња Бријесница, Тумаре и Горња Бријесница.
Дубничкa парохијаОсмаци,[2] чине је Калесија и Дубница и села: Зоље, Брезик, Јегинов Луг, Зелина Два и село Тупковић у општини Живинице.
Црква Светих праведних Јоакима и Ане у Дубници - градња је почела 1905. године, цркву је освештао митрополит зворнички Иларион Радонић22. септембра1912. године. Оштећен је и оскрнављен у Другом свјетском рату. Обнова је почела након рата и трајала је у периоду од 1945. до 1965. године. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995) храм запаљен је и више пута гранатиран. Након окончања ратних сукоба 1995. године почела је обнова. Због велике оштећености звоник храма је наново озидан. Обновљену цркву освештао је епископ зворничко-тузлански Василије, 20. јула2008. године.
Живиничко-Подгајевска парохијаТузла,[3] чине је Живинице и Бановићи и села: Подгајеви, Ђурђевик, Врнојевићи, Дунојевићи, Брњица, Ступари и Кривача.
Кладањска парохијаТишча,[6] чини је Кладањ са околиним селима: Лупоглаво, Јелачићи, Обрћевац, Матијевићи, Пелемиши, Пепићи, Ковачићи, Мала Кула, Младово, Велика Кула и Пајићи.
Црква Светог великомученика Димитрија у Кладњу - градња је почела 1979. године и цркву је 1981. године освештао епископ зворничко-тузлански Василије. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995) храм је оштетила Армија БиХ 1993. године. Након окончања ратних сукоба (1995) почела је обнова храм која још траје. Богослужења се врше само на велике празнике, јер је готово сав православни живаљ протеран.
Лопарска парохијаЛопаре,[7] чини је насеље Лопаре.
Мачковац 1. парохијаМачковац,[8] чине је села: Пирковци, Миросавци, дио Милина Села (до Бабајаче), Вукосавци и пола Лопара (лијева страна главном улицом Цара Душана до краја Лопара према Тузли).
Црква Рођења Пресвете Богородице у Мачковцу - градња је почела 1913. године, где је неимар био Нико Митровић из Тузле. Нема података ко је освештао темељ храма 12. јула1913. године. Градња је завршена 1914. године и по завршетку радова цркву је освештао митрополит зворничко-тузлански Иларион Радонић26. октобра1916. године. Током Другог свјетског рата храм су скрнавиле усташе. Након рата комунистичка власт је храм претворила у задружни магацин. Током своје историје црква је обнављана неколико пута.
Мачковац 2. парохијаМачковац,[9] чини је део Лопара (десна страна главне улице Цара Душана до краја Лопара према Тузли), затим села: Мачковац, Јабланица, Козјак и Коњиковићи.
Осмачка парохијаОсмаци,[11] чини је Осмаци са засеоцима Борогово и Сајтовићи, те село Ракино Брдо са засеоцима Пандури и Зелина Горња.
Црква Пресвете Тројице у Осмацима - градња је почела 1985. године према пројекту Пантелије Јањића из Осмака. Темеље је освештао исте године епископ зворничко-тузлански Василије. Након завршене градње 1989. године храм су освештали 10. септембра исте године митрополит симферопољски и кримски Леонтије Гудимов из Руске православне цркве и епископ зворничко-тузлански Василије.
Папраћка парохијаМанастир Папраћа,[12] чини је села: Папраћа, Добрић, Башићи, Калабаче, Видаковићи, Коријен, Горња Каменица, Павловићи, Велика Њива, Ашћерићи, Зидоње, Чеваљуше и Божићи.
Манастир Папраћа - не постоји парохијски храм, већ манастирска црква манастира Папраће служи и као парохијски храм.
Петровљанска парохијаПетрово,[13] чини је општинско место Петрово.
Пиперска парохијаПипери,[14] чине је села: Пипери, Брусница, Вакуф, Лукавица, Миладићи, Брезје, Висори и Шибошница.
Црква Светог Јована Крститеља у Пиперима - градња је почела 1980. године. Темеље је освештао 2. августа исте године епископ зворничко-тузлански Василије и цркву 8. августа1987. године. Храм је током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992—1995) оштећен, када су га гранатирали припадници Армије БиХ. Обновљен је 2002. године.
Пожарничка парохијаТузла,[15] чине је села: Пожарница, Баре, Ковачево Село, Вис, Ковачица, Тракиловића Ријека, Колимер, Цвиљевина, Гајеви и Гојино Брдо.
Црква Вазнесења Господњег у Пожарници - није познато када је почела изградња. Храм је освештао митрополит зворничко-тузлански Николај Мандић, 26. октобра1896. године. Током ратних сукоба у БиХ (1992—1995) цркву је ван ратних дејстава, минирала Армија БиХ из Тузле. Тада су срушени звоник и олтарскаапсида, а остали је део цркве остао у рушевном стању. Из наведеног разлога светосавски дом је 2004. године преуређен у богослужбени простор. Минирани храм је био живописан. Као и живопис тако и иконе на иконостасу услед минирања уништене су заједно са изузетно вредним иконостасом. Комисија за очување националних споменика БиХ овај храм је прогласила националним спомеником културе. Обнова цркве је обављена у периоду од 2015. до 2016. године.
Прибојска парохијаПрибој,[16] чине је села: Прибој, Пељаве, Липовице, Бријест, Подгора и Потраш.
Пурачићка парохијаПурачић,[17] чине је села: Пурачић, Сижје, Милино Село, Кртова, Смолућа, Трештеница, Јарушке, као и град Лукавац са селима Бабице, Мосоровац у којима данас нема православних житеља.
Црква Светог пророка Илије у Пурачићу - градња је почела 1895. године према пројекту добијеном од Земаљске владе у Сарајеву. Темеље храма освештао је 16. јула1895. године и сам храм 1. октобра1896. године митрополит зворничко-тузлански Николај Мандић. Први пут храм је обнављан 1989. године. Током рата (1992—1995) храм су оскрнавили локални муслимани ван ратних дејстава. Од 2006. до 2011. године извршена је обнова, а 2011. године и рестаурација иконостаса.
Растошничка парохијаПрибој,[18] чине је села Растошница и Рожањ, те засеоци Чакловица, Чаира и Завршје.
Црква Светог великомученика кнеза Лазара у Растошници - градња је почела 1991. године. Темеље је освештао надлежни архијереј Василије 11. новембра1991. године. Због ратних дешавања у БиХ (1992—1995) градња је прекинута. Цркву је освештао епископ зворничко-тузлански Хризостом 3. августа2014. године. Пре данашњег храма постојао је старија богомоља која је потопљена приликом градње вештачког језера Снијежница за потребе ТЕ „Угљевик”.
Тобутска парохијаТобут,[19] чине је села Тобут, Лабуцка и Мезграја.
Црква Светог Јована Крститеља у Тобуту - градња је почела 1932. године према пројекту који је урадио Бошко (не зна се презиме) из Тузле. Темеље је освештао 1936. године епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ и саму цркву 6. октобра1939. године.
Тузла 1. парохијаТузла,[20] чини је западни део града Тузле, тј. насеља: Миладије, Кројчица, Равна Трешња, Мрамор-Марићи, Шићки Брод и пола села Црно Блато.
Саборна црква Успења Пресвете Богородице у Тузли - градња је почела 1874. године према пројекту инжењера Антона Линардовића. Митрополит Дионисије II Илијевић освештао је храм на празник Успења Пресвете Богородице 15./28. августа 1882. године.
Тузла 2. парохијаТузла,[21] чини је источни део града Тузле и насеља: Ши Село, Солина, Славиновићи, Симин Хан, Чакловићи и пола села Црно Блато.
Цапарде парохијаЦапарде,[22] чини је село Цапарде са засеоцима: Кулина, Чанакчије, Ново Насеље, Вилчевићи, Шарци, Матковац и Ошкопице, те село Снагово са засеоцима Косовача и Јасиковци.
Шпионичка парохија Шпионица,[23] чине је Сребреник и села: Шпионица, Доње Срнице, Равнуше, Тиња, Потпећ, Јасеница и Драгуња.
Црква Успења Пресвете Богородице у Шпионици - градња је почела 1900. године. Храм је освештао митрополит Иларион Радонић1914. године. Године 1967. обновљена је фасада на храму, а кровни покривач је замиењен бакарним1988. године. У рату од 1992. до 1995. године на цркви су полупани прозори и исписани разни антисрпски графити и поруке пуне мржње. Фасада на јужној страни храма и на две куполе обновљена је 2009/10. године. Током обнове 20014/15. године постављена је нова столарија на звонику и обновљена је фасада на западном делу храма.
.jpg)
