Учествовале су 32 такмичарке, из 21 земље. Од тога 24 бацачица из 13 земаља пребацило је А квалификациону норму од 18,30 метара, а Б норму лоја је износила 17,20 метара 8 бацачица из исто толико земаља.
Такмичње у овој дисциплини се одржава у два нивоа. Први ниво су квалификације у којима учествују све такмичарке подељене у две квалификационе групе. Свака такмичарка ће са три бацања покушати да постигне квалификациону норму[1]. Такмичарке које пребаце задату норму аутоматски се квалификују за финале. Ако је мање од 12 такмичарки пребацило норму онда ће се та разлика попунити са онима које су постигле резултате најближе квалификационој норми. У финалу све такмичарке бацају по три пута. Осам прволасираних настављају са још по три бацања за медаље. Квалификације и финале се одржавају истог дана.
Кратак преглед такмичења
Бранилац титуле са претходних Игара 2008.Валери Адамс, била је најбоља после првог бацања, али је Надзеја Астапчук трећепласирана 2008, преузела вођство у другом бацању и ту је и остала до краја такмичења. До поседњег бацања Гонг Лиђао је била трећа, али је у последњем бацању претекла Јевгенија Колодко. Другопласирана из 2008. Наталија Микневич, је учествовала у финалу, али је била последља.
Допинг и дисквалификација
Дана 13. августа 2012. год. МОК је објавио да је првобитна победница Надзеја Астапчук дисквалификована јер је била позитивна на стероид метенолон. Медаља јој је одузета и додељена другопласираној Валери Адамс из Новог Зеланда, друга је Јевгенија Колодко из Русије, а трећа Гунг Лиђао из Кине.[2] После четири године 20. августа 2016. МОК је објавио да је руска сребрна медаља Јевгенија Колодко пала на допинг тесту па јој је одузета медаља.[3][ После ове одлуке сребрну и бронзану медаљу освојиле су кинеске такмичарке.
Квалификациона норнма за улазак у финале износила је 18,90 метара. Норму је пребацило шест такмичарки (КВ), а шест се пласирало према постигнутом резултату.(кв)[5][6]
