У квалификацијама, локални фаворит Дејвид Грин трчао је најбрже у трећој квалификационој групи и био најбољи после три групе, али је квалификације завршио као чертврти јер су га престигла тројица првопласираних из четврте групе које је предводио Хавијер Кулсон из Порторика. Најспорији квалификант по времену био је Кенет Медвуд са 49,78, иако се аутомаски квалификовао Станислав Мељников са 50,13 као трећи у петој групи, пет места иза Мелвуда.
Са само две аутоматске квалификације у финале из сваке полуфиналне групе, у истој групи су се нашла три бивша светска првака. Мање од месец дана пре свог 35. рођендана, Феликс Санчез, светски првак 2001. и 2003. показао је да је још увек у игри, постигавши најбољи лични резултат сезоне 47,76. Џехју Гордон био је други са новим националним рекордом Тринидада и Тобага од 47,96 секунди, остављајући светског првака из 2007. и 2009. Керона Клемента као трећег и светског првака из 2011. Дејвида Грина као четвртог у групи, да се надају финалу по постигнутом времену. У другој квалификационој групи доминирали су Хавијер Кулсон светски лидер у дотадашњој сезони и бранилац титуле из Пекинга 2008.Анџело Тејлор. У трећем полуфиналу, пласирали су се амерички првак Мајкл Тинсли и Лефорд Грин. Преостала два места по времену заузели су ипак Клемента и Дејвид Грин.
У финалу, Тејлор, Кулсон и Санчез водили су трку до осме препоне, када је Телор неспретно прескочио препону и почео да губи корак и борбу са Кулсоном, док је Санчез убрзао и обезбедио победу са потпуно истим временом као и приликом победе у Атини 2004. Тинсли је на последљој препони успео да прође Кулсон и освоји сребро, док је Грин завршио као четврти.
Ово је била друга олимпијска медаља у атлетици, а трећа златна медаља укупно за Доминиканску Републику. Прву је такође освојио Феликс Санчез 2004. године.
Такмичње у овој дисциплини се одржавало три дана.[1] Првог дана у квалификацијама су учествовали сви такмичари који су постигли квалификационе норме. Такмичари су били подељени у шест, а најбоља 24 су се пласирала у полуфинале од којих је 8 отишло у финале.[2]
У квалификацијама 50 такмичара било је подељено у 6 група (4 по 8 и 2 по 9 такмичара) а у полуфинале су се пласирала по три првопласирана из сваке групе (КВ) и четири према постигнутом резултату (кв).[4],[5].
[[Датотека:TV-icon-2.svg|thumb|110px|Official Video полуфиналне трке
У финале су се квалификовала двојица првопласираних из полуфиналних група (КВ), плус два најбржа пп постигнутом времену (кв).[6],[7]
