Банатски Карловац

Банатски Карловац
Банатски Карловац;
	Нови храм Српске православне цркве
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Алибунар
Становништво
— 2022.	4.428
— густина	73,5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 03′ 04″ С; 21° 00′ 58″ И / 45.05103° С; 21.01607° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	99 m
Површина	60,2 km2
	Банатски Карловац Банатски Карловац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26320
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Банатски Карловац је градско насеље у Србији, које припада општини Алибунар у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 4.428 становника.

Географија

Већи део катастарског подручја Банатског Карловца припада природном резервату Делиблатска Пешчара. Викенд насеље Девојачки Бунар припада Банатском Карловцу.

Кроз насеље пролази међународни пут Београд – Вршац – Темишвар, магистрални пут Е-70. Такође, кроз насеље пролази и железнички правац Београд-Вршац-Темишвар. Од Београда је удаљен 65 km, од Панчева 40 km и Вршца 25 km.

Историја

Место је насељено 1802. године плански и добило је назив Karlsdorf по ондашњем министру рата и морнарице надвојводи Карлу. Првобитно су били насељени Немци из баденске области, а ускоро се досељава и словенско становништво, углавном католичке вероисповести, из општина Карашова, Лупак и Клокотич.

Током историје место је мењало називе. Од оснивања носи назив Karlsdorf, потом 1894. постаје Károlyfalva, па 1902. Temeskárolyfalva, онда 1911. Károlyfalva, да би 1912. постао Oca. После Првог светског рата улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и 1921. мења назив у Карлово село, па 1922. постаје Карлсдорф да би 1926. коначно постао Банатски Карловац. Једно краће време, од 1950. до 1953. је био Банатско Ранковићево.

Рескриптом Ратног савета, од 17. септембра 1800. године, наређено је оснивање једне насеобине на пољским добрима „Подбршће“ и „Мали Алибунар“ за досељенике Немце из Рајха. 1801 год. организована је насеобина, 14. маја приспело је већ 212 породица. 25. јула одобрио је ратни Савет да се нова насеобина назове „Карлздорф“ (Karlsdorf), по ерцхерцогу Карлу. Сем поменута два пољска добра, карлздорфском атару је додељено и пољско добро „Оца“. У пролеће 1803. године уселили се колонисти у своје куће. 28. октобра освећено је гробље. Крајем новембра 1804 год. добила је насеобина свештеника, а 1806 почела градити црква. На места неких помрлих колониста, доселили су се други, понеки из Крашове. 1809. било је 190 насељених домова.

Године 1845. Карлздорф, који је до тога времена припадао немачко-банатској граничарској регименти, додељен је српско-банатској граничарској регименти и постао седиште компаније. Исте године основале су занатлије своју руфетску организацију.

За време војних операција 1848. год. алибунарски табор српске војске имао је своју предстражу у Карлздорфу, која је 30. новембра и 8. децембра потиснута од Мађара. Године 1849. нанели су скакавци грдну штету. Вршчани су пожурили у помоћ становницима да униште скакавце.

Године 1854. пописано је у месту 2278 душа, а укопно у компанији, којој су сем Калздорфа припадали Петровосело и Николинци, 9430 душа.

Године 1869. отворио је Густав Јарош прву апотеку. Исте године основао је Лоренц Калитовић циглану. Године 1870. уређена поштанска служба; 1871. телеграфска, а 1893. телефонска.

Године 1873. дозвољено је општини одржавање недељних и годишњих вашара.

Године 1873. припојен је Калздорф темишварском комитату, постао седиште окружног суда и добио је срески суд. Али је већ 1876 год. пренет је окружни суд у Белу Цркву.

Године 1881. уређено је виђење поседне књиге (грундбух). Године 1890. сазидана је нова општинска кућа. Године 1874. осниван је новчани завод „Калсдорфер Саркаса“, акционо друштво, а 1882 год.“Карлздорфер Шпар- унд Кредитферајн“, који је 1884 год. као први постао акционарско друштво.

Године 1876. основао је Филип Херц фабрику саламе и месних производа, а 1879. год. и добро уређен обор. А од друштва треба споменути: Пољопривредно Друштво (основано 1868. год.), Касину (основано 1879), Погребно Друштво (основано 1891. год.), Добровољне Ватрогасце (основано 1884. год.), Земљорадничко Друштво (основано 1901 год.). Године 1875. подигао је Филип Херц један модеран хотел. Године 1880. паркиран је један део пијаце.

Године 1881. Јохан Матје и његова супруга подижу гробљанску капелу, посвећену Св. Мартину. 1885 год. организована је римокатоличка црквена општина.

Дана 8. децембра 1894 год. отворена је карлздорфска железничка станица, на новосаграђеној прузи Вршац-Ковин. Године 1894. основана је Шегртска школа, а 1898. пољопривредна повртна школа. 1. септембра 1900. год. преузела је држава општинску основну школу и завела мађарски наставни језик. Године 1902. сазидана је нова школска зграда са осам учионица.

Од 1897. до 1902. год. излазиле су у Карлздорфу новине „Károlyfalvaer Wochenblatt“. Уредник је био тамошњи адвокат Др. Јован Вернер, а штампане у вршаћкој штамприји Ветела и Веронића.

Године 1903. пренела је „Карлздорфска Штедионица“ а, д. Своје седиште у Белу Цркву, а у Карлздорфу је остао само филијала исте штедионице. Престао је самостално да ради „Завод за штедњу и предујам“ и постао је филијала Панчевачке Пучке Банке 1915 год.

Премештана недељна пијаца до железничке станице 1907. год., а идуће, 1908. год. и годишњи вашари. Стога је то земљиште у ту сврху насипано и испланирано.

Напредовање ове богате општине показује најбоље бројни прираст становништва. Пописано је: 1869. г. 2762 становника, 1880. год. 2832 становника, 1890. год. 3378 становника, 1900. год. 3504 становника, 1910. год. 3835 становника. 1921. год. пописано 3604 становника, од којих је било Срба - 101, Чехо-словака - 2, осталих Словена - 21, Румуна - 44, Италијана - 1, Немаца - 3360, Мађара - 74.

Значајна је била 1923. година. Подигнута је електрична централа свотом од 400.000 динара. 1926. год. отворена је у Карлздорфу секција шумске управе за подручје Делиблатске Пешчаре. Исте године основана је српска читаоница. У првој половини 1927. године инсталисано је првих осам радио-пријемних апарата.

Демографија

У насељу Банатски Карловац живи 4.721 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,8 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 1985 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93 (попис 2002).

Етнички састав места је знатно промењен после Другог светског рата када је немачко становништво депортовано, а колонизовано је становништво из западне Србије и Босне.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	5.834
1953.	5.186
1961.	6.025
1971.	6.273
1981.	6.319
1991.	6.286	5.926
2002.	5.820	6.223
2011.	5.082

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	5.336	91,68%
Мађари	103	1,76%
Румуни	71	1,21%
Југословени	53	0,91%
Македонци	37	0,63%
Роми	33	0,56%
Црногорци	20	0,34%
Хрвати	15	0,25%
Словаци	15	0,25%
Словенци	7	0,12%
Немци	7	0,12%
Власи	7	0,12%
Бугари	7	0,12%
Чеси	4	0,06%
Муслимани	4	0,06%
Руси	3	0,05%
Украјинци	1	0,01%
Горанци	1	0,01%
Буњевци	1	0,01%
Албанци	1	0,01%
непознато	28	0,48%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	5	5
80+	38	56
75—79	58	145
70—74	145	210
65—69	182	214
60—64	186	210
55—59	120	153
50—54	220	207
45—49	289	241
40—44	246	214
35—39	188	209
30—34	156	154
25—29	165	169
20—24	188	165
15—19	228	188
10—14	163	184
5—9	149	142
0—4	117	111
Просек :	39,8	42,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.107	1.298	1.671	1.823	1.919	1.996	1.985

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	400	512	361	422	176	72	33	2	4	3	2,93

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.414	732	1.477	115	82	8
Женски	2.540	456	1.475	495	107	7
УКУПНО	4.954	1.188	2.952	610	189	15

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.032	288	0	21	377
Женски	812	99	0	3	376
Укупно	1.844	387	0	24	753

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	16	19	82	33	50
Женски	4	0	102	19	13
Укупно	20	19	184	52	63

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	13	46	20	10
Женски	13	8	21	61	57
Укупно	22	21	67	81	67

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	41
Женски	10	0	0	26
Укупно	17	0	0	67

Знамените личности

Никола Чутурило (1962), рок музичар, композитор и текстописац

Галерија

Нова православна црква
Католичка црква
Споменик жртвама фашизма
Банатски Карловац на разгледници
Банатски Карловац
Разгледница из Банатског Карловца

Види још

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“
Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г.
Историјски преглед Подунавске области Банатски део, написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903.
Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
Der europäische Flugsand J. 1873.
Банатски живи песак. H.Košanin. (Политика. 22/ XII-1923).
»Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999.
Подунавске швапске завичајне књиге (језик: немачки)