Владимировац

Владимировац
Владимировац;
	Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Алибунар
Становништво
— 2022.	3.237
Географске карактеристике
Координате	45° 01′ 58″ С; 20° 51′ 50″ И / 45.032847° С; 20.863903° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	146 m
	Владимировац Владимировац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26315
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Владимировац је насељено место у општини Алибунар, у јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 3237 становника. Владимировац је веће место од Алибунара, али није општински центар општине Алибунар. Овде се налазе бунари у Владимировцу.

Историја

Владимировац је основан маја месеца 1808, захваљујући колонизацији 121 породица Румуна из Шама (Жаму), 106 породица Румуна из Клоподија и неколико породица из Сурдука. Ново насеље, Петровосело, названо је по генералу Петру Дуки. Петровосело додељено је новоселској компанији, на банатској Војној граници Хабсбуршке Монархије, на територији немачко-банатске регименте са седиштем у Панчеву, између Банатског Новог Села и Алибунара. У наредним година, долази до нових насељавања у 1812-1813, 1823, али и касније. Године 1811, Петровосело је имало 1564 становника, од којих је било 827 мушкараца и 737 жена. Захваљујући новом таласу колонизације и пораста наталитета, број становника узастопно расте током XIX века. Године 1868. родило се чак 269 деце и склопио се брак између 58 парова из Петровосела. На почетку XX веку, Владимировац је имао 6031 становника. У првим деценијама XX века, наталитет у Владимировцу опада, тако да је 1940 број становника следећи: 4351 Румуна, 372 Срба, 89 Рома, 44 Немаца, 7 Мађара, 1 Рус и 1 Белорус — укупно 4905 становника. У близини села су од 1921. насељавани добровољци, ратници са Солунског и Добруџанског фронта, њих 120 са породицама (до 1935).^[1]

У току два века историје, Владимировац мења своје име неколико пута. Назив Петровосело (или Петерсдорф) из 1808. године остаје до 1880. године када мења име у Torontal Petrovoszello, 1898. мења име у Роман-Петре, а 1911. мења име у Петре. Нова власт регата државе С. Х. С. враћа име места у Петрово Село, затим 1922. мења име у Владимировац, име које остаје. Румунско становништво зове ово место Петровосала.

Године 1843, имала је православна парохија 3936 верника и три пароха, а у школи два учитеља и 452 ђака. Садашња црква је подигнута 1859-1863. године. 8. децембра 1894. г. отворена је железничка станица за пругу Вршац – Ковин, а 26. августа 1896. г. за пругу према Панчеву.^[2]

На 4 км северозападно од села подиже се брежуљак Мошонда (Mosonda mare). Ту се простирало средњевековно насеље Максонд (Maxond), које се први пут помиње 1370. г. А 1385. је припадало Кевинском комитату. Масонд је био главно диштриктско место. Зна се да се једно насеље тога диштрикта звало Берча (Пиринча). Бугарском царевићу Фружину, који се богатством спасао, поклонио је краљ Сигмунд насеље Максонд. Године 1456, био је Максонд у поседу Јована Хуњадија. Касније је од турака разорен. По Максонду Банатска Пешчара била је названа Campus Maxons.^[3]

Овде је живела баба Анујка, серијски убица са краја 19. и почетка 20. века.^[4]

Демографија

Према попису из 2002. било је 4111 становника (према попису из 1991. било је 4539 становника).

У насељу Владимировац живи 3188 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,2 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Становништво у овом насељу је нехомогено, уз релативну српску већину, а у последња четири пописа, примећен је пад броја становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	5.261
1953.	5.294
1961.	5.519
1971.	5.335
1981.	5.106
1991.	4.539	4.292
2002.	4.111	4.528
2011.	3.868

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	2.259	54,95%
Румуни	1.424	34,63%
Роми	110	2,67%
Мађари	22	0,53%
Македонци	17	0,41%
Југословени	15	0,36%
Хрвати	14	0,34%
Словаци	14	0,34%
Црногорци	11	0,26%
Словенци	6	0,14%
Власи	3	0,07%
Немци	2	0,04%
Бугари	2	0,04%
Чеси	1	0,02%
Муслимани	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	153	3,72%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	14	17
80+	33	53
75—79	54	105
70—74	75	137
65—69	98	123
60—64	120	129
55—59	117	124
50—54	154	123
45—49	150	150
40—44	130	114
35—39	145	132
30—34	151	138
25—29	144	139
20—24	119	101
15—19	125	118
10—14	135	126
5—9	145	148
0—4	102	123
Просек :	38,2	40,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.443	1.401	1.559	1.481	1.456	1.361	1.295

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	273	285	198	257	132	102	24	17	5	2	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.629	441	1.046	92	36	14
Женски	1.703	244	1.050	341	58	10
УКУПНО	3.332	685	2.096	433	94	24

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	859	391	0	1	177
Женски	515	240	0	0	87
Укупно	1.374	631	0	1	264

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	51	26	10	71
Женски	1	3	52	6	16
Укупно	15	54	78	16	87

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	12	4	22	15	7
Женски	8	8	12	32	29
Укупно	20	12	34	47	36

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	39
Женски	2	1	0	18
Укупно	21	1	0	57

Галерија

Референце

^ "Политика", 19. мај 1935.
^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
^ Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999)
^ „Od njene "čarobne vode" umrlo je između 50 i 150 ljudi: Baba Anujka, banatski serijski ubica”. nationalgeographic.rs. Приступљено 30. 7. 2021.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор: Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бивши Председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927, „Напредак Панчево“.
Историјски преглед Подунавске области, Банатски део. Написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о Банатских места и обичаја, настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.