Бачки Брестовац

Бачки Брестовац
Бачки Брестовац;
	Православна црква у Бачком Брестовцу.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Оџаци
Становништво
— 2022.	2.196
— густина	39,2/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 36′ 57″ С; 19° 16′ 09″ И / 45.615702° С; 19.269156° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	73 m
Површина	56,0 km2
	Бачки Брестовац Бачки Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25242
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Бачки Брестовац (мађ. Szilberek, нем. Ulmenau, Brestowatz) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2196 становника.

Историја

Од турског периода, па до краја XVIII века на простору Брестовца мењали су се становници, мењао се карактер насеља, његова улога и значај. Малено село са неколико православних породица и околним насељима Прекајом, Сент Каталином и Зат-брезом нестало је након страховитих борби у време ослобађања краја од Турака и касније у доба пустошења Ракоцијевих куруца. Оснивањем Војне границе обновљено је укључивањем у Сомборску милицију, а насељено 1716. године првим крајишким породицама чији је број до развојачења нарастао на преко 180. Поред милитарских фамилија у Брестовцу су живели и цивили, али су управа, функционисање и организација живота били чисто војнички. Према попису православних парохија у Бачкој из 1733. године Брестовац има 150 српских домова и шест православних свештеника. Свештеници су били: Михаил Поповић, Павел Георгијевић, Алекса Бркић, Тимотеј Поповић, Василије Максимовић и Петар Поповић.^[1]

Године 1745. место је демилитаризовано.^[2] граничари су га делом напустили, неки су остали, понеко је неодлучан шта да учини годинама оклевао. Истовремено са расељавањем текло је и досељавање из мочварних и напуштених места Пашинаде и Букчиновића, затим из Станишића, Стапара и прекодунавских места. Становништво је углавном живело од земљорадње и сточарства, што ће кроз цео XVIII век остати доминантне привредне делатности. Гајене су разне врсте житарица, врло добра кудеља, баштенске биљке, а стада на пашњацима бројала су знатну рогату и ситну марву. Брестовац је економски врло рано стекао солидну основу. Ипак суше, поплаве подземне воде, непогоде су често уништавале летину и сељака бацали на почетак и у очај.

Феудална давања властелину, т. ј. Дворској комори, до 1770. године регулисана су према Трауновом урбару, а након терезијанске урбаријалне регулације новим урбаром који је све до укидања 1848. године трпео модификације због непрактичности на терену. Постепено село је, и поред великих давања држави и властелинству, успело да ојача. Имало је цркву школу, општинску кућу, нотарску кућу, квартир и болницу за војнике, суваче механе. Имао је и учитеља и пароха, чак тројицу, занатлије и строге локалне прописе. Куће су грађене од чвршћег материјала, а живот је постао угоднији. Дакле, велике радне и делом натуралне обавезе постепено су, због непрекидних жалби кметова, морале бити ревидиране. Колико је спора администрација и колико се отезало са разматрањем приспелих приговора, односно доношењем решења за начињене грешке, видљиво је из ефеката закаснелих одговора надлежних инстанци: 1784. године Брестовчани са резигнацијом саопштавају да су се 1778. тужили на прекомерне кулуке, али да сада, 1784. године, нису више у стању одговорити ко је и са колико работних дана оптерећен.

За време цара Јосифа другог уследило је насељавање Немаца. Стотинак породица насељеника долазили су низ Дунав до Апатина. Одатле су ишли за Брестовац и стигли на пролеће 1786.

Из знакова на брестовачким печатима и из спискова даје се закључити да су тадашњи Брестовчани, као што су уосталом и данас, по занимању били земљорадници и сточари. Занатлија и трговаца било је у оно време само толико колико их је баш требало у селу за тадашњи примитивни живот земљорадника и сточара. Једина биртија у селу била је спахијска и издавана је у закуп с времена на време.

После првог светског рата Брестовац је добио садашњи назив, да би се разликовао од осталих места са истим именом. У два наврата (од 1904-1920. и 1941-1944.) село носи мађарско име Szilberek.^{[тражи се извор]}

У месту је 1937. године реконструисана православна црква, највише заслугом протонамесника Станка Протића. Тај храм потиче из 1743. године.^[3] За време априлског рата у Бачком Брестовцу мађарски авиони бацили су бомбе на само село, због наводног напада "четника" на мађарске војнике, којом је приликом разорено неколико немачких кућа.^[4]

У Бачком Брестовцу данас, већину становништва чине Срби, из Лике, Република Хрватска. Они су се досељавали у два наврата, 1945. и 1995. године, са подручја Бриња и Kоренице.

Овде се налази Српска православна црква Св. Петра и Павла у Бачком Брестовцу.

Спорт

Овде се налази ФК БСК Бачки Брестовац.

Демографија

Према попису из 2011. било је 2819 становника (према попису из 2002. било је 3469 становника). У насељу има 1079 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

У насељу Бачки Брестовац је 2002. живело 2826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 43,5 година (41,2 код мушкараца и 45,7 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	5.991
1953.	5.795
1961.	5.226
1971.	4.589
1981.	3.876
1991.	3.737	3.453
2002.	3.469	3.698
2011.	2.819	2.930

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	3.101	89,39%
Роми	35	1,00%
Хрвати	29	0,83%
Југословени	22	0,63%
Мађари	7	0,20%
Македонци	6	0,17%
Албанци	6	0,17%
Црногорци	5	0,14%
Немци	2	0,05%
Украјинци	1	0,02%
Словенци	1	0,02%
Словаци	1	0,02%
Румуни	1	0,02%
Муслимани	1	0,02%
Буњевци	1	0,02%
непознато	236	6,80%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	12	9
80+	23	70
75—79	37	110
70—74	121	167
65—69	131	153
60—64	126	141
55—59	61	91
50—54	109	93
45—49	133	114
40—44	131	114
35—39	134	127
30—34	92	88
25—29	88	67
20—24	99	98
15—19	124	112
10—14	116	103
5—9	80	77
0—4	54	64
Просек :	41,2	45,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.257	1.295	1.419	1.353	1.266	1.192	1.264

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	319	357	181	237	97	61	5	4	3	0	2,74

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.421	436	858	78	33	16
Женски	1.554	260	863	384	36	11
УКУПНО	2.975	696	1.721	462	69	27

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	630	226	0	0	164
Женски	375	162	0	0	75
Укупно	1.005	388	0	0	239

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	25	30	8	98
Женски	0	2	41	8	5
Укупно	7	27	71	16	103

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	2	21	9	7
Женски	4	1	7	25	26
Укупно	5	3	28	34	33

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	27
Женски	6	0	0	13
Укупно	11	0	0	40

Познате личности

Себастијан Лајхт (1908—2002), уметник
Георг Полић (1928—), архитекта
Атанасије Николић (1803—1882), математичар и писац
Јован Берић (1786—1845), песник
Павел Берић рођ. 1798. године, адвокат и секретар Митрополита Карловачког, бавио се писањем и превођењем

Галерија

Католичка црква
Бачки Брестовац зими
Ватрогасни торањ
Наступ Културно-уметничког друштва

Референце

^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
^ "Политика", Београд 1937. године
^ Милорад Милуновић - Риђица са околином (1986)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.