Битка за Маријанска острва

Битка за Маријанска острва
	Део рата на Пацифику у Другом светском рату
	; Маријанска острва и Палау у Филипинском мору.
Време	1. јун-10. август 1944.
Место	Маријанска острва, Пацифик
Исход	Америчка победа
Територијалне; промене	Маријанска острва освојена и претворена у америчку базу.
Сукобљене стране
САД;	Јапан
Команданти и вође
	адмирал Рејмонд Спруенс; адмирал Ричмонд Турнер; генерал Холанд Смит
Јачина
130.000 војника, 535 бродова и 2.000 авиона;	60.000
Жртве и губици
4.683 мртва, 20.839 рањених и несталих	52.206 мртвих, 2.659 заробљених

Битка за Маријанска острва (енгл. Mariana and Palau Islands campaign), вођена од 1. јуна до 10. августа 1944, била је америчка победа током рата на Пацифику.^[1]

Позадина

Географски положај

Маријанска острва су група од 15 вулканских острва у Тихом океану, око 1.500 миља источно од Филипина. Припадају острвима Микронезије, а пружају се у ланцу дугом око 500 миља у правцу север-југ. Највеће острво је Гвам, а остала важнија су Рота, Сајпан и Тинијан. Острва су брдовита, са тропском климом и честим тајфунима. Острва су била у шпанском поседу од 1521. до 1898, када су САД заузеле Гвам, а остала острва продата су Немачкој 1899. Јапан их је заузео 1914, и до Другог светског рата остала су под јапанским протекторатом.^[1]

Други светски рат

На самом почетку рата на Пацифику, Јапаци су муњевитим продором заузели Гвам после дводневне борбе 12. децембра 1941. На Сајпану, Гваму и Тинијану изградили су поморске и ваздухопловне базе за заштиту поморских комуникација између метрополе и освојених југоисточних области.^[1]

Америчка офанзива 1944

После заузимања Гилбертових и Маршалових острва у склопу плана за брзо напредовање кроз централни Пацифик, Американци су 1. јуна 1944. почели напад на Маријанска острва (енгл. Operation Forager), да би на Сајпану, Тинијану и Гваму образовали истурене поморске и ваздухопловне базе дање надирање ка Филипинима и Јапану.^[1]

Америчке снаге

Извођење десанта поверено је 5. флоти адмирала Рејмонда Спруенса, уз подршку авијације Централног Пацифика са базама на на копну - свега 535 бродова са око 130.000 десантних трупа и 2.000 авиона. Ангажоване снаге подељене су у две групе.^[1]

Северна група, намењена за освајање Сајпана и Тинијана - 52. оперативна ескадра адмирала Ричмонда Тернера (енгл. Richmond Turner) са 5. корпусом морнаричке пешадије (ојачане 2. и 4. дивизија) генерала Холанда Смита (енгл. Holland Smith), укупно 71.034 људи.^[1]

Јужна група намењена је за освајање Гвама - 53. оперативна ескадра адмирала Ричарда Конолија (енгл. Richard Conolly) са 3. корпусом морнаричке пешадије (3. дивизија и 1. бригада) генерала Роја Гајгера (енгл. Roy Geiger), укупно 56.537 људи. Због боље концентрације снага, предвиђено је узастопно ангажовање група. У другом ешелону десанта налазиле су се 27, односно 77. пешадијска дивизија. Десантне снаге подржавао је и састав брзих носача авиона (58. ескадра адмирала М. Мичера).^[1]

Јапанске снаге

Јапанци су за одбрану Маријанских острва имали око 60.000 војника: на Сајпану 31.629, на Тинијану око 9.000 и на Гваму око 18.000. Сва три острва била су јако утврђена и врло погодна за противдесантну одбрану.^[1]

Ратне операције

Америчка авијација и поморске снаге су од 1. до 14. јуна бомбардовале Маријанска острва ради неутралисања јапанске авијације и обалске одбране. Поморски деснт на Сајпан почео је 15. јуна и до 9. јула цело острво било је заузето. На овај десант Јапанци су реаговали концентрацијом готово свих расположивих поморских снага, које су потучене у одлучујућој бици у Филипинском мору (18-20. јуна). Гвам је заузет од 21. јула до 10. августа, а десант на острво Тинијан почео је 24. јула још у току борби за Гвам, пребацивањем дела јединица 5. корпуса са Сајпана. Искрцане десантне трупе су до 2. августа овладале читавим острвом.^[1]

Последице

У борбама за Маријанска острва Јапанци су изгубили 52.206 мртвих и 2.659 заробљених, а Американци 4.683 мртва и 20.839 рањених и несталих. Заузимањем Маријанских острва Американци су пробили унутрашњи појас одбране Јапана са мора.^[1]