Благајско-клокочки мајдани камена

Благајско-клокочки мајдани камена налазе се у околини Ариља, на планини Благаји и брду Клокочу, у атару села Поглед.^[1]

Камен „благајац“ експлоатисан је од средњег века. У последњим деценијама 13. века коришћен за изградњу Цркве Светог Ахилија у Ариљу. Одликује се релативном чврстином и великим распоном боја. Мештани га зову „тоциљак“.^[2] У књизи „Описание окружија ужичког“ из 1858. године Стојан Обрадовић благајски камен описује као шарен, плаво-жут, црвено-модар, зелено-бео, а да га има и „од једне саме фарбе”.^[3] Клокочки камен се такође се одликује великим варијететом боја, али је лошијег квалитета и нешто мекши. У прошлости, камен из благајско-клокочких мајдана углавном је коришћен за различите грађевинске намене. Тек после Првог светског рата од њега су почели да се израђују и надгробни споменици. Клесали су их каменоресци из ариљског краја, међу којима и Љубомир Трипковић из Церове.^[2] Данас се овај камен углавном користи за плочнике и облагање фасада, а добро исполиран и за различите намене у ентеријерима.[1]

• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7. 
• Ужички крај : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник; САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0732-9. 

• Камена књига предака
• Благајски камен