Божур

Божур
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Ред:	Saxifragales
Породица:	Paeoniaceae
Род:	Paeonia; L.
Врсте
	(види списак)

Божур (лат. Paeonia) је род вишегодишњих биљака из истоимене породице (Paeoniaceae).^[1] То је зељаста или полудрвенаста биљка са подземним кртоласто задебљалим стаблом, са двојно, тројно или вишеструко дељеним, наизменично распоређеним листовима. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе боје. Плод је у облику мешка са већим бројем крупног семена. Цвета на пролеће од марта до маја. Разне врсте божура расту дивље и гаје се као наше омиљено народно цвеће. Некад у школској, а данас само у народној медицини употребљава се цвет, ређе кртола и семе (Paeoniae flos, tuber et semen), за лечење падавице, великог кашља, за умиривање узбуђеног нервног система, за лечење хемороида и др. Биљка је отровна и није довољно испитана ни хемијски ни клинички. У народу се још понегде употребљава божур као лек. Нису ретки случајеви тровања, јер нестручњаци не знају ни дозу ни начин употребе божура. У корену има танина, етарског уља, масти, шећера, неких алкалоида и других непознатих састојака. Хомеопатска медицина употребљава свеж корен.

У цвету има танина и пеонидина (једна гликозидна антоцијанска боја). Он се употребљавао некад против епилепсије, а данас још понегде против грчевитог кашља и као састојак чаја за димљење и кађење астматичара.

У семену има масног уља, шећера, танина, смоле и боје. И оно се некад употребљавало против епилепсије. Изазива повраћање. Код нас га употребљавају жене за уређивање менструације, и тако најлакше долази до тровања.^[2]

Не препоручује се употреба божура за лечење.

У Србији постоји пет врста заштићеног дивљег божура:^[3]

обични божур (лат. Paeonia officinalis) на Тари, Голини (код Зајечара)
банатски [ru] (лат. Paeonia banatica) са стаништем у Делиблатској пешчари
степски, усколисни или танколисни божур (лат. Paeonia tenuifolia)
мушки божур (лат. Paeonia corallina)
косовски божур (лат. Paeonia peregrina) најраспрострањенији, са стаништем у источној Србији

Народна имена

Народна имена за Paeonia officinalis: арапче, божурак, божурић, брозгва, деветак, духовска ружа, женски божур, краљев цвијет, курјак, мачур, прстеник, тројачке роже, тројашка рожица, туркарица.

За Paeonia corallina: божур, мосур, мушки божур, планински божур, трава од три рошчића, црљени божур.

За Paeonia peregrina: бажур, божур, брозгва, косовски божур.

Врсте

Зељасте врсте (око 30 врста):^[4]
- Paeonia abchasica
- Paeonia anomala
- Paeonia bakeri
- Paeonia broteri
- Paeonia brownii
- Paeonia californica
- Paeonia cambessedesii
- Paeonia caucasica
- Paeonia clusii
- Paeonia coriacea
- Paeonia daurica
  - Paeonia daurica subsp. mlokosewitschii
- Paeonia emodi
- Paeonia hirsuta
- Paeonia intermedia
- Paeonia japonica
- Paeonia kesrouanensis
- Paeonia lactiflora
- Paeonia macrophylla
- Paeonia mairei
- Paeonia mascula (синоним Paeonia corallina)
- Paeonia obovata
- Paeonia officinalis
- Paeonia parnassica
- Paeonia peregrina
- Paeonia rhodia
- Paeonia sinjiangensis
- Paeonia sterniana
- Paeonia steveniana
- Paeonia tenuifolia
- Paeonia tomentosa
- Paeonia veitchii
- Paeonia wittmanniana
Дрвенасте врсте (око 8 врста)
- Paeonia decomposita
- Paeonia delavayi
- Paeonia jishanensis (синоним Paeonia spontanea)
- Paeonia ludlowii
- Paeonia ostii
- Paeonia qiui
- Paeonia rockii (синоним Paeonia suffruticosa subsp. rockii)
- Paeonia lutea

Види још

Строги природни резерват Косовски божур — Газиместан

Референце

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 156. ISBN 86-331-2075-5.
^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга.
^ Завод за заштиту природе Србије: „Сачувајмо дивље божуре у Србији“^{[мртва веза]}, приступ 17.5.2013
^ „Catalogue of Life”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2018. г. Приступљено 15. 1. 2020.