Болница манастира Високи Дечани
Болница манастира Високи Дечани била је највећа средњовековна болница основана на територији српске средњовековне државе, по угледу на хиландарску болницу, у склопу манастирских зграда, истоименог манастира. Болницу је основао Стефан Дечански негде између 1327. и 1331. године.[1] Манастир Високи Дечани  Манастир Високи Дечани испод планине Проклетије код Пећи, основао је Стефан Дечански (1276 — 11. новембра 1331) који је био краљ Србије, из породице Немањића, син краља Милутина (1282 — 1321), а отац Стефана Душана Силног (око 1308 — 1355).[2] Српска православна црква га је канонизовала као светог краља. Дечани су саграђени сходно средњовековном обрасцу образовања већих монашких обитавалишта: главно свештено здање јесте црква, смештена у средишту кружног простора, опасаног оградним зидом, на који належу остале зграде. Главни манастирски улаз је на југозападном делу зида, а трпезарија на северозападном и окренути су према главном улазу у цркву - западном порталу цркве.
Манастир Дечани се налази на листи Светске културне баштине Унеска од 2004. године, на којој су од 2006. године још три српска манастира на Космету - Пећка патријаршија, Грачаница и Саборни храм Богородице Љевишке у Призрену. Ове три најзначајније светиње Српске православне цркве на простору Косова и Метохије обједињене су на листи светске културне баштине Унеска под називом „Средњовековни споменици на Косову" и увршћени су у листу Угрожене светске баштине. ИсторијаСматра се да је седмогодишњи боравак Стефана Дечанског у заточеништву у Пантократоровом манастиру у Цариграду (Византија, данас Турска), где му је и умрло једно дете, утицао да отвори болницу у Високим Дечанима између 1327. и 1331. године. Наиме боравећи у Пантократоровом манастиру Стефан Дечански је упознао уређење и рад манастирске болнице и по узору на њу основао болницу и у манастиру у Високим Дечанима.[4] Краљ Стефан Дечански, који се увек одликовао љубављу према сиротињи, болесницима и инвалидима, када је почео да гради манастир Високи Дечани свом душом се предао тој врсти брига и старања. Вођен том бригом, на три километра од Дечанских конака он је подигао посебан објекат за неговање болесника, богаља и престарелих поданика из целе његове краљевине. Огромна одељења ове богоугодне установе била су снабдевена не само креветима већ и свим осталим потребама. За неговање болесника обезбедио је и одређен број калуђера.
Ову установу краљ је богато издржавао својим огромним прилозима, тако да су се у њој из свих крајева Србије стицали болесни и богаљи. Једни су, по оздрављењу, уступали место другим болесницима, а многи су ту због природе болести остајали до краја свог паћеничког живота, јер су у болници били смештени и болесници који су боловали од епилепсије, они којима је „лице било изједено и којима су прсти отпадали од чланака”, они који су били савијени па услед тога нису били способни за рад и болесници који су патили од плућних болести. Болница је лечила и оболеле од неизлечивих (малигних) болести.[6] Манастирска болница Рушевине ове болнице данас се налазе уз Дечане код места Горња Лука, на реци Бистрици. Положај манастира, којег је окруживала шума, богата водом и стално струјање ветра доприносило бољем лечењу и опоравку болесника, што значи да се за изградњу болница у средњевековној Србији пажљиво бирало место, које ће већ само по себи бити благотворно за болеснике.[8] Болница је имала скоро иста она одељења која је имала болница у Пантократоровом манастиру у Цариграду:[9]
На овом одељењу лечени су болесници ....који су имали изједено лице од узавреле крви, пошто је место отпало и пошто су се прсти отргнули од самих околних костију и разделили од члановног састава....[9]
На овом одељењу лечили су болеснике који су страдали од повреда и са ранама.
На овом одељењу, некој врсти данашњег интерног одељења, лечени су они који нису могли слободно дисати и имали су „љутину изнутра” или ....одељење за болеснике који болују од утробе или било каквих акутних обољења....[9]
На овом одељењу лечени су оних који су се ...сасвим савили и нису могли ништа радити...[9] заправо они који су боловали од тешких хроничних болести, па и малигних болести.
На овом одељењу лечени су умоболни или ...болни од свештене болести ..." најчешће епилептичари, калуђери и световних лица, због чега се ова болница у медицинском смислу издвајала од осталих болница тог времена, јер су болнице тога времена служиле умоболницима као склониште. Болнице у саставу манастира ДечаниКада су у склопу манастира Дечана, изграђене две нове цркве у селу Грабљу:[6]
ЗанимљивостЗанимљивост је да је бригу о болници водило световно лице („управитељ од двора“) а не духовно лице. Поред тога управитељ („управитељ од двора“) је по својим правима и располагању донацијама, био независан од игумана манастира Високи Дечани.[7] За разлику од болнице у Пантократоровом манастиру (Цариград), по чијем узору је основана болница у Високим Дечанима, она није имала гинеколошко одељење.[7] У манастиру Дечани су забележена бројна чудотворна исцељења, о чему по зидовима манастира говоре осликана бројна исцељења које је учинио Исус Христ. Престанак радаДатум престанка рада болнице у манастиру Високи Дечани се не зна, али се зна да се то догодило са најездом Турака с краја 14. или почетком 15. века. Како се рушевине ове болнице налазе ван зидина манастира, код Горње Лука, на реци Бистрици, болница је вековима остала неистражена и прекривена наслагама прошлости.[10] Референце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
