Странопријемница на слаткој води на Калемегдану

Назив	Странопријемница на слаткој води на Калемегдану
Оснивач	Стефан Лазаревић
Основана	15. век
Земља оснивач	Стара Србија
Седиште	Калемегдан

Странопријемница на слаткој води на Калемегдану била је једна од 19 болница у средњовековној Србији. Настала је у време владавине кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427) Стефан Лазаревића, око 1405, године. Када је престала са радом нема поузданих података.

Као и друге болнице настале у Србији у периоду од 12. до 17. века и ова болница чини део културе српског народа и представља значајан историјски споменик.^[1]

Стефан Лазаревић се сматра оснивачем прве православне болнице у Београду одмах по преузимању Београда и обнове његовог утврђења, које су Османлије разрушиле 1397. године. Болница је настала у склопу започетих радове на развоју самог града (који су извођени до краја владавине Стефан Лазаревић ), у коју је 1405. године, Стефан пренео своју престоницу, која се до тада налазила у Крушевцу.

Према предњу Стефан Лазаревић није био само велики покровитељ уметности и културе већ и пружалац подршке и уточишта како ученим људима из Србије, тако и избеглицама из околних земаља које су заузеле Османлије. Како је био ... милостив према болеснима, поготову губавцима, многи болесници из суседних земаља долазили у Србију ...^[2] Стефан Лазаревић је за потребе ових болесника, у својој престоници, у Београду, на Калемегдану (у близини данашње капеле Свете Петке) основао болницу и неку врсту социјалне установе за самохране особе, под називом “странопријемница на слаткој води“.^[1]

У болници је као лекар једно време радио Аматус Луситамус, (1511–1568), истакнути португалски јеврејски лекар из 16. века. После преласка у Солун, у својој седмој центурији, Лустисимус је детаљно описао рад у београдској болници.^[1]

По мишљењу српских историчара (пре двега Р. Катића) ова болница је .. служила у првом реду као склониште за смештај особа од неизлечивих болести, као и за доживотни боравак старих самохраних особа...^[2]