Бошњаци у Словенији
Бошњака у Словенији према последњем попису из 2002. године, укупан број је износио 21.542, јер су чинили 1,6% укупног становништва Словеније. Према последњем попису, они су трећа највећа мањинска етничка група у Словенији, после Срба и Хрвата. ГеографијаБошњаци у Словенији првенствено живе у главном граду Словеније; Љубљана. Постоји дисперзирана популација Бошњака која живи у различитим градовима и мјестима у Словенији, иако већина бира да живи у Љубљани. Многи Бошњаци су отишли из Словеније у друге западне земље и Босну.[1] Бошњаци чине мали проценат становништва Словеније, међутим данас су многи Бошњаци задржали свој идентитет и културу.[1] Историја Током Првог светског рата, босанскохерцеговачка пјешадија састављен углавном од босанских Муслимана послата је да се бори на италијанском фронту.[2] Један од војника који се ту борио био је и дечак Елез Дервишевић, најмлађи војник који се борио на Сочи у Првом светском рату.[2] Елез је имао 11 година када је служио у Аустроугарској војсци. У Логу под Мангартом налази се њему посвећена статуа Елезовог оца.[2] Многи Бошњаци су емигрирали у Словенију из родне Босне од 1960-их, првенствено због економских фактора и шанси за боље запослење. Тада је примећено да већина опште словеначке популације презирно гледа на своје комшије из других југословенских република, али су међу осталима Бошњаци и Срби били најомраженији и најнепожељнији.[1] Овакав начин размишљања наставио би се и након распада Југославије, пошто је Словенија била једина земља чланица ЕУ која се супротставила кандидатури Хрватске за пријем у ЕУ,[3] упркос томе што Хрвати и Словенци историјски деле више културних и традиционалних вредности од било које друге јужне словенске нације (као што је то што су једине доминантне католичке нације у бившој Југославији).[4][5] Словенци су Бошњаке груписали са Србима, Хрватима и Македонцима. Ове групе су се често називале južnjaki (јужњаци), ta spodni (они доле), čefurj и Švedi (Швеђани), све су имале негативне конотације.[1] РелигијаДанас су већина Бошњака претежно сунитски муслимани и придржавају се ханефијске школе мишљења, односно права, највеће и најстарије школе шеријата у јуриспруденцији унутар сунитског ислама.[тражи се извор] Значајни људи
Види јошРеференце
|
||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
