Британска територија Индијског океана
Британска територија у Индијском океану (енгл. The British Indian Ocean Territory (BIOT)) је прекоокеанска територија Уједињеног Краљевства у Индијском океану, на пола пута између Африке и Индонезије. Територија се састоји од 6 атола у архипелагу Чагос и око 1.000 мањих острва. Укупна површина острва је око 60 km²,[4] док је припадајућа површина океана 54.400 km². Острва су под британском влашћу од 1814. Највеће острво је Дијего Гарсија, на коме се налази заједничка војна база Уједињеног Краљевства и САД.[5] Званична администрација управља од Лондона,[6][7] иако се за локални главни град често сматра насеље на Дијегу Гарсији.[8] Једини становници су војно британско и војно особље Сједињених Држава и придружени уговарачи приватних војних компанија, који заједно броје око 3.000 људи (2018.).[4] Присилно уклањање Чагосијана са архипелага Чагос догодило се између 1968. и 1973. Чагосијане, који су тада бројали око 2.000 људи, британска влада је протерала на Маурицијус и Сејшеле, чак и са удаљених острва далеко од војне базе на Дијего Гарсији. Данас, Чагосијани и даље покушавају да се врате, али им је британска влада у више наврата ускраћивала право на повратак упркос позивима бројних организација за људска права да им дозволи.[9][10] САД је закупила ову базу до 2016. Године 2000, високи суд у УК је оценио да је депортација становништва била нелегална, али је потврдио специјални војни статус острва. Право на суверенитет над острвима су истакли Маурицијус и Сејшели. УК има уговор са Маурицијусом да му преда власт над острвима у случају да им више не буду потребна за одбрану. Преговори између Уједињеног Краљевства и Маурицијуса почели су поново у новембру 2022. године, а кулминирали су у октобру 2024. године када је Уједињено Краљевство уступило територију Маурицијусу ради могућег пресељења уз задржавање заједничке америчко-британске војне базе на Дијего Гарсији. Међутим, новоизабрани премијер Маурицијуса Навин Рамголам одбацио је предложени споразум и затражио да се преговори поново отворе у децембру 2024. године.[11]  ИсторијаОстрва архипелага Чагос уцртао је Васко да Гама почетком 16. века, а затим их је Француска у 18. веку прогласила поседом Маурицијуса. Први пут су их населили у 18. веку афрички робови који су радили на плантажама кокоса.[12] У неком тренутку на Дијего Гарсији је била колонија губаваца са Маурицијуса, који су лечени уљем од корњаче.[13] Године 1810. Уједињено Краљевство је заузело Маурицијус, а Француска је касније уступила територију Париским уговором 1814. Уједињено Краљевство је укинуло ропство 1833. године, а 1883. плантаже је купила компанија Société Huilière de Diego et Peros. Од 1900. године на острвима је било 426 породица, 60 процената су потицали од првобитних робова, а 40% је било пореклом од Јужноазијаца који су доведени као уговорни радници. Чагоски креолски се развио као заједнички језик.[14] Животи становништва су остали под ефективном контролом компаније; систем је опстао до 1960-их.[15] Велика Британија и САД су фебруара 1964. започеле тајне преговоре о војној бази у Дијего Гарсији. САД су желеле територију без локалног становништва, а острва су била слабо насељена у поређењу са другим потенцијалним локацијама. Године 1965, Уједињено Краљевство је одвојило архипелаг Чагос од Маурицијуса и острва Алдабра, Фаркуар и Десрош (Дез Рош) од Сејшела да би формирало Британску територију Индијског океана. Сврха је била да се дозволи изградња војних објеката на обострану корист Уједињеног Краљевства и САД. Острва су званично успостављена као прекоморска територија Уједињеног Краљевства 8. новембра 1965. године.[16] Неколико недеља након одлуке да се архипелаг Чагос одвоји од Маурицијуса, Генерална скупштина Уједињених нација је 16. децембра 1965. донела Резолуцију 2066, у којој се наводи да је ово одвајање дела колонијалне територије Маурицијуса противно међународном обичајном праву како је раније забележено у Декларацији о давању независности колонијалним земљама и народима од 14. децембра 1960. године. У њему се наводи да је „сваки покушај који има за циљ делимично или потпуно нарушавање националног јединства и територијалног интегритета једне земље неспојив са циљевима и принципима Повеље Уједињених нација“.[17][18] Маурицијус је постао независно царство Комонвелта у марту 1968. године, а касније је постао република, такође у оквиру Комонвелта, у марту 1992. године.[19] Године 1971. Уједињено Краљевство и Сједињене Државе потписале су споразум, дајући у закуп острво Дијего Гарсија америчкој војсци за потребе изградње велике ваздушне и поморске базе на острву. Договор је био важан за британску владу, пошто су јој Сједињене Државе одобриле значајан попуст на куповину нуклеарних пројектила Поларис у замену за коришћење острва као базе.[20] На тај начин би се супротставили свакој совјетској претњи у региону.[21] Аранжман између САД и Велике Британије који је успоставио територију за потребе одбране првобитно је био на снази од 1966. до 2016. године, а касније је обновљен да би се наставио до 2036. године. Саопштење је пропраћено обећањем од 40 милиона фунти на име компензације бившим становницима.[22] Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
_(Afro-Eurasia_centered).svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
