Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати
دولة الإمارات العربية المتحدة (арапски)
Уједињени Арапски Емирати; دولة الإمارات العربية المتحدة (арапски)
	Застава Грб
	Крилатица: Алах, нација, председник
	Химна: Живи, домовино; (арап. عيشي بلادي [Īšiy Bilādī]);
Главни град	Абу Даби; 24° 28′ N 54° 22′ E / 24.467° С; 54.367° И
Највећи град	Дубаи; 25° 15′ N 55° 18′ E / 25.250° С; 55.300° И
Службени језик	арапски
Владавина
Облик државе	савезна уставна монархија
— Председник	Мухамед ибн Зајед ел Нахјан
— Премијер	Мухамед ибн Рашид ел Мактум
Законодавна власт	Савезно врховно веће
Историја
Стварање	‍
— Протекторат Уједињеног Краљевства	1820. и 1892.
— Независност од Уједињеног Краљевства	2. децембар 1971.
— Припајање Рас ел Хајме	10. фебруар 1972.
Географија
Површина	‍
— укупно	83.600 km2 (114)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2024.	11.027.129 (92)
— 2005.	4.106.427
— густина	121 ст./km2 (110)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2025.
— укупно	908,925 млрд. $ (34)
— по становнику	82.000 $ (14)
БДП / номинални	≈ 2025.
— укупно	568,567 млрд. $ (26)
— по становнику	51.294 $ (21)
ИХР (2023)	0,940 (15) — веома висок
Валута	УАЕ дирхам
— код валуте	AED
Остале информације
Временска зона	UTC +4
Интернет домен	‍.ae‍
Позивни број	+971

Уједињени Арапски Емирати^[а] (скр. УАЕ), или скраћено Емирати,^[б] држава је на Блиском истоку у југозападној Азији. Налази се на источном крају Арабијског полуострва. Састоји се од седам емирата. Граничи се са Оманом на истоку и северозападу, као и Саудијском Арабијом на југозападу, уз поморске границе са Катаром и Ираном у Персијском заливу, односно Оманом у Оманском заливу. Има око 10 милиона становника, од којих већину чине имигранти. Главни град је Абу Даби, а најнасељенији Дубаи.

Артефакти откривени у УАЕ, старији више од 125.000 година, показују трагове људске цивилизације. Током гвозденог доба, ово подручје је постало значајно средиште за приморску трговину. Након што је племе Азд прихватило Мухамеда као Божијег пророка, ово подручје је постало исламизовано у 7. веку, на шта су додатно утицали ратови Риде. Одређени број упада и битака догодио се дуж обале када су Португалци, под вођством Афонса де Албукерка, напали ово подручје и пореметили арапске трговинске мреже, што је изазвало пад трговине и пораст регионалних сукоба. Уговором из 1820. ова област постаје протекторат Уједињеног Краљевства, уз неколико измена из 1892. Независност је стечена 2. децембра 1971. када је шест емирата прогласило савез, након чега им се 10. фебруара 1972. придружује и Рас ел Хајма.

УАЕ се сврставају међу светске лидере по резервама нафте и природног гаса. Зајед ибн Султан ел Нахјан, владар Абу Дабија и први председник УАЕ, улагао је приходе од нафте у здравство, образовање и инфраструктуру. УАЕ имају најдиверзификованију привреду међу чланицама Савета за сарадњу арапских држава залива. У 21. веку, УАЕ су постали мање зависни од нафте и гаса, док су се економски усредсредили на туризам и бизнис. УАЕ се сматрају средњом силом. Такође су члан међународних организација као што су Уједињене нације, Арапска лига, Организација исламске сарадње, ОПЕК, Покрет несврстаних, Светска трговинска организација и БРИКС. УАЕ су такође партнер у дијалогу Шангајске организације за сарадњу.

Географија

Положај

Уједињени Арапски Емирати леже на Арабијском полуострву. Земље са којима граниче су Оман, Саудијска Арабија и Катар. Земља се простире на северу од Персијског залива на југ до Оманског залива.

Геологија и рељеф

Пешчана пустиња заузима већину земље, са планинама на североистоку (највиши врх Јибир на планини Хаџар, 1.527 m). Дуж обале се налазе слане равнице.

Воде

Флора и фауна

Клима

Историја

Становници подручја данашњих УАЕ крајем 18. и почетком 19. века нападали су британске бродове у Персијском заливу и Индијском океану. Британско царство одговорило је 1819. и низом уговора ставио државе југоистока Арапског полуострва под своју контролу, преузимајући одбрану и спољну политику, а остављајући унутрашње уређење углавном недирнутим.

Након британског повлачења 1971. Катар и Бахреин одлучили су се за потпуну независност, а осталих седам емирата за уједињење.

Прва деценија независности протекла је у знаку борбе двају највећих емирата, Абу Дабија и Дубаија око степена централизације. Године 1979. постигнут је договор о подели највиших функција у земљи према којем место председника заузима емир Абу Дабија, а премијера емир Дубаија.

Након заоштравања политичких прилика у регији почетком 80-их, Емирати су се приближили земљама Запада, посебно САД, иако нису безрезервно подржали напад на Ирак 2003.

Административна подела

Распоред мањих конститутивних емирата унутар УАЕ

Уједињени Арапски Емирати су федерација подељена у седам емирата. Дубаи је најнасељенији емират са 35,6% становништва у држави. Емират Абу Даби има највећу површину.

Становништво

Држава Уједињених Арапских Емирата је најразноликија држава блиског истока у погледу становништва. Средином 1980-их година велики број људи из јужне Азије је емигрирао у УАЕ. Високи стандард живота и висока могућност запошљавања је привукао велики број Индијаца и Пакистанаца. 2006. године, у УАЕ било је пријављено око 1,2 милиона држављана Индије и око 300.000 држављана Пакистана^[5]. Становништво УАЕ чине:

Емирати (локални Арапи) 16,6%
Арапи из других арапских земаља 23%
Држављани земаља јужне Азије 42,3%
Држављани земаља из остатка Азије 12,1%
Остали 6%

Најнасељенији град је Дубаи са око 3.6 милиона становника. Остали велики градови су Абу Даби, Шарџа и Фуџаира.

Градско становништво УАЕ чини око 88%.^[6]. Остатак становништва живи у малим местима и селима раштркано по целој земљи и у местима саграђеним око нафтних поља.

Култура и религија

Симболи и традиције ислама су доминантни у култури и религији УАЕ. Влада УАЕ улаже велика финансијска средства како би се традиционална култура земље сачувала. Главни владин центар који ради на очувању уметности, религије и културе је у Абу Дабију, и зове се Абу Даби Културна Фондација.

У УАЕ се може наћи велики број цркава, као и у суседним муслиманским земљама које су толерантне према другим религијама. Како велики проценат становништва чине досељеници из јужне Азије саграђен је и велики број ресторана и културних центара ових земаља. Број европских културних центара и школа које данас постоје у УАЕ је скроман.

Спорт

Поред традиционалних трка камила и неки други спортови постају све популарнији. Најпопуларнији спортови међу локалним становништвом су голф и коњске трке. Сваког марта, најбогатија трка коња на свету се одржава у Дубаију, у којој прва награда износи 6 милиона долара. Трка се назива Светско првенство Дубаи.

Фудбалска репрезентација УАЕ се квалификовала за Светско првенство у фудбалу 1990. године. Ово је био трећи пут за редом да су се арапске земље квалификовале за ово првенство (1982. године Кувајт и Алжир, 1986. године Мароко и Алжир, 1990. године Египат и УАЕ).

Празници

Датум	Назив	Локални назив	Арапски
1. јануар	Нова година	-	رأس السنة الميلادية
Варира	Дан жртвовања	Ид ул-Адха	عيد الأضحى
Варира	Исламска нова година	Рас ал-Сана Ал Хиџрија	رأس السنة الهجرية
6. август	Шеик Зајед ибн Султан ел Најан - Уједињење Емирата	-	عيد جلوس الشيخ زايد بن سلطان آل نهيان
Варира	Ноћно путовање	Исра ва ел Мираџ	الإسراء و المعراج
2. децембар	Дан нације	Ал-Ид ел Ватани	العيد الوطني
Варира	крај Рамазана	Ид ул-Фитр	عيد الفطر

Привреда

Од 60-их година темељ привреде Емирата чини производња нафте. Данас се УАЕ сматра трећим произвођачем нафте на Блиском истоку и Средњем истоку, иза Саудијске Арабије и Ирана. Највећим резервама располаже Абу Даби, а претпоставља се да су резерве Дубаија при крају. У последње две деценије порастао је значај и других сектора, посебно трговине, финансија, индустрије и туризма. БДП је у 2004. био 25.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Напомене

^ арап. دولة الإمارات العربية المتحدة [Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah]
^ арап. الإمارات [al-ʾImārāt]

Референце

^ „Fact sheet”. United Arab Emirates. U.ae. Архивирано из оригинала 18. 11. 2023. г. Приступљено 31. 8. 2020.
^ „Statistics by Subject - Population”. Federal Competitiveness and Statistics Centre. Архивирано из оригинала 4. 12. 2023. г. Приступљено 2023-11-02.
^ ^а ^б ^в ^г „World Economic Outlook Database, April 2024 Edition. (UAE)”. www.imf.org. International Monetary Fund. 16. 4. 2024. Архивирано из оригинала 16. 4. 2024. г. Приступљено 17. 4. 2024.
^ „Human Development Report 2025” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 6. 5. 2025. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 5. 2025. г. Приступљено 6. 5. 2025.
^ „Држављани Индије славе Дан Независности Индије у УАЕ”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. Приступљено 17. 4. 2013.
^ „Table 3.10 Урбанизација” (PDF). World Development Indicators. Светска Банка. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2006. „(link to HTML page with the PDFs)”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2007. г. Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

Abu Libdeh, A. (1994). 'English on Khalifa Street'. The Journal of the College of Education. UAE University 10, 25–51.
Bianco, C (2020a). „The GCC monarchies: Perceptions of the Iranian threat amid shifting geopolitics”. The International Spectator. 55 (2): 92—107. .
Bianco, C. (February 2020). "A Gulf apart: How Europe can gain influence with the Gulf Cooperation Council". European Council on Foreign Relations.
Bianco, C. (March 2021). "Can Europe Choreograph a Saudi-Iranian Détente?", European University Institute, Robert Schuman Center for Advanced Studies, Middle East Directions.
Bianco, C., and Stansfield, G (2018). „The intra-GCC crises: Mapping GCC fragmentation after 2011”. International Affairs. 94 (3): 613—635. .
Miniaoui, Héla, ed. "Economic Development in the Gulf Cooperation Council Countries: From Rentier States to Diversified Economies". Vol. 1. Springer Nature, 2020.
Guzansky, Y., and Even, S. (1 June 2020). "The economic crisis in the Gulf States: A challenge to the "contract" between rulers and ruled". INSS Insight No. 1327.
Guzansky, Y., and Marshall, Z. A (2020). „The Abraham accords: Immediate significance and long-term implications”. Israel Journal of Foreign Affairs: 1—11. .
Guzansky, Y., and Segal, E. (30 August 2020). "All in the family: Leadership changes in the Gulf". INSS Insight No. 1378.
Guzansky, Y., and Winter, O. (8 June 2020). "Apolitical Normalization: A New Approach to Jews in Arab States". INSS Insight No. 1332.
Heard-Bey, Frauke (1996). From Trucial States to United Arab Emirates: A society in transition. London: Longman. ISBN 978-0-582-27728-1. OCLC 38355501.
Swan, M (26. 4. 2012). „Arabic school aims to boost the popularity of the language”. The National: 6. .
Tausch, Arno; Heshmati, Almas; Karoui, Hichem (2015). The political algebra of global value change. General models and implications for the Muslim world (1st изд.). New York: Nova Science. ISBN 978-1-62948-899-8 — преко ResearchGate.
Tausch, Arno (2021). The Future of the Gulf Region: Value Change and Global Cycles. Gulf Studies, Volume 2, edited by Prof. Mizanur Rahman, Qatar University (1st изд.). Cham, Switzerland: Springer. ISBN 978-3-030-78298-6.
"Towards A Foreign Language, Teaching Policy for the Arab World: U.A.E Perspective". United Arab Emirates University (1996).
Woertz, Eckart (2020). „Wither the self-sufficiency illusion? Food security in Arab Gulf States and the impact of COVID-19”. Food Security. 12 (4): 757—760. .
Zweiri, Mahjoob, Md Mizanur Rahman, and Arwa Kamal, eds. "The 2017 Gulf Crisis: An Interdisciplinary Approach". Vol. 3. Springer Nature, 2020.