Василиј Чујков

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Василиј Чујков
Василиј Чујков
Лични подаци
Датум рођења	(1900-04-15)15. април 1900.
Место рођења	Серебрјаније Пруди, Руска Империја, данас Русија
Датум смрти	2. мај 1982.(1982-05-02) (82 год.)
Место смрти	Москва, Совјетски Савез, данас Русија
Образовање	Војна академија М. В. Фрунзе,
Војна каријера
Учешће у ратовима	Други светски рат
Одликовања

Василиј Иванович Чујков, (рус. Василий Иванович Чуйков; 1900. – 1982) је био војни заповедник и командант Совјетског Савеза, један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату.

Рођен је у градићу Серебрјаније Пруди у околини Москве. Двоструки је херој Совјетског Савеза, носилац осам ордена Лењина и многобројних других одликовања. Био је један од најбриљантнијих војсковођа у Другом светском рату. У Црвеној армији се налазио од 1918. године, а 1925. године је завршио Војну академију М. В. Фрунзе, да би десет година касније завршио и Војну академију за механизацију и моторизацију.

У Зимском рату (1939—1940) командовао је армијом, а потом је био на дужности шефа совјетске војне мисије код кинеске Црвене армије.

У марту 1942. године, вратио се у СССР и одмах је упућен на Стаљинградски фронт где је преузео команду над 1. резервном армијом, која је потом прекрштена у 62. армију, а априла 1943. године у 8. гардијску армију. После Другог светског рата Чујков је заузимао високе положаје у совјетској армији. Био је заменик, а потом и главнокомандујући совјетских трупа у Немачкој све до 1953. године, затим командант Кијевског војног округа, а 1960. године постављен је за команданта Копнених снага Совјетског Савеза. Потом је постао начелник цивилне заштите Совјетског Савеза, а јуна 1972. године наименован је за генералног инспектора министарства одбране.

Маршал Василиј Иванович Чујков је био онај совјетски командант с којим су у последњим данима рата Гебелс и Борман безуспешно покушавали да поведу сепаратне преговоре. Пред Чујковом су капитулирали последњи остаци одбране Берлина, он је први обавештен о Хитлеровом самоубиству, а његови су гардисти пронашли посмртне остатке Адолфа Хитлера.

Маршал Чујков је умро почетком 1982. године. Сахрањен је на Мамајев Кургану, меморијалном комплексу изнад Стаљинграда.

Чујков је аутор више дела, од којих су најпознатија: „Сто осамдесет дана у ватри битке”, „ Стаљинградски гардисти иду на запад”, „Битка века”, „Од Стаљинграда до Берлина” и „Пад Трећег рајха”.

• В. И. Чујков, Пад Трећег рајха, Светозар Марковић, Београд, 1983.