Сергеј Ахромејев

Сергеј Ахромејев
Сергеј Ахромејев приликом посете САД 1988.
Лични подаци
Пуно име	Сергеј Фјодорович Ахромејев
Датум рођења	(1923-05-05)5. мај 1923.
Место рођења	Виндреј, СССР
Датум смрти	24. август 1991.(1991-08-24) (68 год.)
Место смрти	Москва, СССР

Сергеј Фјодорович Ахромејев (рус. Серге́й Фёдорович Ахроме́ев; Виндреј, 5. мај 1923 — Москва, 24. август 1991) био је руски официр, Херој Совјетског Савеза (1982) и Маршал Совјетског Савеза (1983).

Ахромејев је ступио у Црвену армију 1940.^[1] Током Великог отаџбинског рата је био млађи официр. Истакао се службом на Лењинградском бојишту.

Од 1984. до 1988, Ахромејев је био начелник генералштаба Совјетских оружаних снага. У том својству је био значајно умешан у разгооре који су довели до краја Хладног рата. Међутим, он је био све више и више незадовољан Горбачовљевим приступом реформама војске, и дао је оставку на ту дужност.

Разлог његове оставке је било Горбачовљево инсистирање на демонтирању најновије и најпрецизније балистичке ракете у Совјетској војсци — Р-400 Ока, по одредбама Споразума о нуклеарним снагама средњег домета.

У марту 1990. је постављен за саветника председника Совјетског Савеза за војна питања.

Током Августовског пуча 1991, Ахромејев се вратио са одмора у Сочију како би понудио помоћ вођама пуча. Мада није учествовао у пучу, након његовог неуспеха Ахромејев је починио самоубиство^[2] у својој канцеларији у Кремљу, обесивши се конопцем за завесе. Осим поруке породици, оставио је поруку у којој је објаснио објаснио разлоге свог самоубиства:

Не могу да живим када моја отаџбина умире а све шта је било смисао мог живота се распада. Године и живот који сам живео ми дају за право да напустим овај живот. Борио сам се до краја. Ахромејев. 24. август 1991.^[1]

Убрзо након смрти, гроб му је вандализован и са његовог леша је скинута униформа у којој је сахрањен.^[1] Починиоци никад нису нађени, и није сигурно да ли је мотив било скрнављење, или се радило о крадљивцима гробова.