Ватрено копље

Ватрено копље (енгл. Fire lance, кин: 火枪), рано ручно ватрено оружје развијено у Кини династије Сунг у првој половини 12. века.

Ватрена копља се први пут са сигурношћу помињу 1132, као оружје Сунга при одбрани једне тврђаве. У основи штапови који су на врху имали цев од бамбуса напуњену барутом, ватрена копља нису испаљивала пројектиле, већ само пламен, слично каснијим бацачима пламена.^[1]

Монголска инвазија Кине, која је почела 1211, дала је подстрек брзом развоју ватреног оружја. У монголској опсади Кајфенга, престонице царства Јин (1232) кинески браниоци имали су усавршену верзију ватрених копаља,^[2] са цевима од хартије, која су избацивала пламен и ситне комадиће метала и керамике на растојање од преко 3 метра. Документи царства Јин детаљно описују ово оружје: Да направите копље, користите чи-хуанг папир, шеснаест слојева за цев, и нека буде нешто дуже од две стопе. Напуните га врбовим угљем, комадићима гвожђа, крајевима магнета, сумпором, белим арсеном [вероватно грешка која би требало да значи шалитру] и другим састојцима и ставите фитиљ на крај. Сваки војник треба да има окачен на себи мали гвоздени лонац за држање ватре [вероватно ужарени угаљ], а када дође време за борбу, пламен испаљује предњи део копља више од десет стопа, а када се барут исцрпи, цев није уништена.^[3]

Након пада царства Јин у северној Кини, јужна Кина царства Сунг ратовала је са монголима скоро пола века (1234-1279). У то време ватрена копља доживела су врхунац развоја, и приближила се правом ватреном оружју: цеви се уместо од хартије израђују од бамбуса и поред барута, почињу да пуне ситним пројектилима: комадићима метала, керамике, оловном сачмом. Тако се помињу цеви које избацују ватру (кин: 突火筒, 1257) и копља која избацују ватру (кин: 突火槍, 1259): Направљена од велике бамбусове цеви, а пуни се барутом и замотуљком са куглицама (子窠). Када се ватра упали, она потпуно избацује замотуљак и куглице напред, а звук је попут бомбе која се може чути петсто или више корака." Овакво ватрено копље, пуњено барутом и чепом од кучине са сачмом који је потпуно затварао цев, било је претеча топа. Међутим, прве гвоздене цеви направљене су тек после пада Сунга, у Кини династије Јуан (1279-1368).^[4]

• Andrade, Tonio (2016). THE GUNPOWDER AGE: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History [Доба барута: Кина, војни изуми и успон Запада у светској историји, написао Тонио Андраде]. Princeton and Oxford: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13597-7.