Трзајна фитиљача Трзајна фитиљача (енгл. Snap matchlock), врста табана на фитиљ, који се користио у Европи у 16. веку, а у Кини, Кореји и Јапану од 16. до краја 19. века.[1] Овај механизам сматра се претечом каснијих кремењача.[2] КарактеристикеТабан на фитиљ је најстарији механизам за опаљивање код ручног ватреног оружја. У најпримитинијем облику, састојао се само од табанске дашчице и ротирајуће закривљене полуге у облику слова S (познатог под именом серпентин, на латинском змијолики), чији је горњи крај држао фитиљ, а притисак на доњи крају урањао фитиљ у чанак са припалом, вршећи опаљивање. Компликованији облик табана, широко коришћен у Европи и на Блиском Истоку, имао је систем полуга са опругом, тако да је притисак на обарач урањао серпентин у чанак. Постојао је и трећи, најкомпликованији облик табана, познат као трзајна фитиљача (енгл. Snap matchlock). Овде је серпентин са фитиљем био постављен на задњи крај табанске дашчице, и негово подизање уназад и нагоре напињало је опругу у облику попречно положеног слова V, постављену испод њега, све док се доњи крај серпентина не би закачио за дугме или куку повезану са окидачем, при чему би серпентин остао у натегнутом положају, са опругом под тензијом, слично орозу код каснијих кремењача. Повлачење обарача ослобађало је тензију опруге, и серпентин би снажно ударио у чанак са припалом, вршећи опаљивање под условом да је садржао упаљен фитиљ. Овај табан измишљен је у Европи почетком 16. века, али је највећу употребу доживео на Далеком истоку, где се користио све до краја 19. века. Португалски морепловци пренели су ову технологију у Јапан (1543), где се одмах развила масовна локална производња (јапанска аркебуза) копирањем две поклоњене португалске аркебузе.[1] Овај тип мускета раширио се из Јапана у Кореју (од 1592), а затим у Индокину и Индонезију, где је коришћен све до краја 19. века.
Галерија
Референце
|
.jpg)
_(48709374866).jpg)
_tanegashima_rifle_and_pistol.jpg){kind=small}
Portal di Ensiklopedia Dunia
