Венизелосова улица
Венизелосова улица налази се на Општини Стари град Београда и протеже се правцем од Француске до сквера Цариградске и Улице војводе Добрњца. Име улице Улица је настала 1878. године и првобитни назив јој је био Баштованска. Године 1908. мења назив у Радничку, а од 1935. носи назив Улица кнегиње Олге. Улица се пружала до Дунав станице и обухватала је две општине (Стари град и Палилулу). После Другог светског рата, од 1946. названа је Ђуре Ђаковића, али само један део. Од тада припада само једној општини, Општини Стари град. Венизелосова улица се зове од 2004. године.[1] Именовање улице је потекло од Диогениса Валаванидиса. Он се неколико пута обраћао Скупштини града Београда да се Улица Ђуре Ђаковића преименује у Венизелосову. Његови захтеви су уродили плодом и од 2004. године ова улица носи назив по Елефтериосу Венизелосу.[2] Елефтериос ВенизелосНазив је добила по Елефтериосу Венизелосу, значајном политичару у модерној грчкој историји. Он је био председник грчке владе за време Првог светског рата која је омогућила српској војсци рехабилитацију на Крфу.[2]  Ђуро ЂаковићЂуро Ђаковић је био металски радник, секретар ЦК КПЈ. Борио се за јединство радничког покрета. Од године 1905. радио је у Сарајеву.[3][4] Суседне улице
Венизелосовом улицом
Комплекс радничких становаКомплекс радничких станова је споменик културе и протеже се улицама: Гундулићев венац 30-32, Венизелосова 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанина Иве 14-16. Комплекс станова чине објекти од којих је први саграђен 1909. године по пројекту прве жене архитекте Јелисавете Начић, а изграђен је на иницијативу Београдске општине, због решења стамбеног питања радника у доба интензивног развоја индустрије у Београду почетком 20. века.[5] Станови су јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром. Венизелосовом улицом се простире дугачка грађевина на броју 13. На фасади постоји врло плитка пластика сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора. Да би се разбила монотонија дугачке зграде, рашчлањена је по вертикали наглашеним карактеристичним дрвеним забатом.[6]
Референце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
