Вера Карали
Вера Алексејевна Карали (рус. Вера Алексеевна Каралли; Москва, 27. јул 1889 — Баден, 16. новембар 1972) била је руска балетска играчица, кореографкиња и глумица немог филма у раним годинама 20. века.[1] Младост и каријера  Рођена у Москви, Карали је завршила Московску позоришну школу 1906. године под руководством истакнутог руског професора Александра Горског. Карали је наступала са компанијом Руска балетска група Сергеја Дјагиљева 1909. године, као и 1919. и 1920.[2] После две године постала је солиста Баљшој театра, где је често била у пару са балетаном Михаилом Мордкином. Године 1914. Карали је такође започела успешну глумачку каријеру и постала једна од првих прослављених руских филмских глумица. Њена прва улога била је у драми Пјотра Шардињина из 1914. године Памтиш ли? (рус. Ты помнишь ли) поред познатог глумца Ивана Можухина. Од 1914. до 1919. године, Вера Карали ће се појавити у отприлике шеснаест руских немих филмова, укључујући адаптацију Рата и мира Лава Толстоја из 1915. (рус. Војна и мир). Њено последње појављивање у филму било је у немачкој драми под насловом Освета једне жене (нем. Die Rache einer Frau) 1921. године. Често бирана за главну женску улогу од познатог редитеља Јевгенија Бауера, Карали је можда најбоље упамћена по својим наступима у Бауеровим адаптацијама из 1915. романа После смрти (рус. После смерти) писца Ивана Тургењева и њеној улози Гизеле 1917. у мелодрама Лабуд на самрти (рус. Умирающий лебедь).[3] Распутинова смртКарали је била љубавница великог војводе Русије Дмитрија Павловића и наводно је такође била саучесник у убиству Григорија Распутина у децембру 1916. Она је наводно била једна од две жене које су биле присутне у палати Феликса Јусупова у ноћи Распутиновог убиства. Друга је била Маријана Пистолкорс. Њихови наводни мушки саучесници никада нису јавно идентификовали две жене.[4] ИзгнанствоНакон што је побегла на Запад након Октобарске револуције, Карали је свој последњи филмски наступ имала у немачкој немој драми Роберта Вина 1921. године, Освета једне жене, заједно са Олгом Енгл и Францом Јегенијевом.[5] Године 1920. Карали је учествовала на великом добротворном концерту у Париској опери заједно са оперском певачицом и плесачицом Маријом Николајевном Кузњецовом, између осталих, како би прикупили средства за помоћ осиромашеним руским емигрантима. Током 1920-их, Вера Карали је предавала игру у Каунасу, а од 1930. до 1935. била је балетска првакиња Румунске опере у Букурешту. Од 1938. до 1941. Карали је живела у Паризу.[2] Касније се настанила у Бечу и тамо предавала балет. Карали је умрла у Бадену у Аустрији 1972. Сахрањена је на Средишњем бечком гробљу.[6] Филмографија
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
