Веслање на Летњим олимпијским играма![]() ![]() Веслање се први пута одржало на Олимпијским играма у Паризу 1900. Такође је било и у програму првих модерних Игара у Атини 1896 године, али су такмичења била отказана због временских прилика. Такмичења за мушкарце су била у програму свих Игара, док су такмичења за жене уведена тек на Играма у Монтреалу 1976. Све до ’60-их година двадесетог века, амерички веслачи су доминирали олимпијским веслањем. Тада на сцену ступају веслачи СССР-а и до ’70-’80. година су неприкосновени, када трон преузимају веслачи тадашње Источне Немачке.[1][2] Веслање за лаке веслаче уведено је на Играма у Атланти 1996 године. Тренутно у програму олимпијских игара је ових 14 дисциплина:
Правила веслањаВеслачки чамци су често мењали облик и конструкцију. Тако су нпр. прва помична седишта у чамцу која су употребљена 1896. изазвала велике промене у техници веслања. Постоје две врсте чамаца и представљају две веслачке форме: римен и скул. У римену, сваки веслач весла једним веслом (дужине око 3,8 метара), док у скулу весла са два весла (свако дужине око 3 метра). На енглеском се за чамац често употребљава израз shell (шкољка, љуска, костур) и то због тога јер му је оплата често танка свега неколико милиметара да би се постигла што мања маса. Ови чамци су и врло дуги и док су они такмичарски често уски колико је год то могуће, чамци за тренинг или рекреацију могу бити и нешто шири. Сваки је веслач леђима окренут смеру кретања чамца и сила се производи синхронизованим кретањем веслачевих ногу, трупа и руку преко весла на воду. Веслач седи на покретном седишту које се помера на две паралелне шине. Свако весло лежи у „виљушци“ У-облика причвршћеној на металној осовини која је направљена од металних цеви и чврсто је причвршћена на труп чамца. Изузетак су неки европски рекреативни чамци код којих је виљушка директно постављена на валобран. Типови веслачких чамаца даље су подељени према броју веслача у њима. Римен чамци (сваки веслач једно весло)Ови чамци могу имати кормилара - лице које управља чамцем помоћу кормила и подстиче веслаче. Уз назив чамца наведена је и ознака (симбол) за сваки чамац као и димензије.
Управљање у чамцима без кормилара (двојац и четверац) је остварано преко кормила које је системом сајли повезано за ногаре једног од веслача (ногари су упориште на којем су причвршћена веслачева стопала).[4] Скул чамци (сваки веслач два весла)Само ретко ови чамци имају кормилара. Управљање се најчешће остварује применом веће силе на весло с једне стране чамца. Руке се укрштају, најчешће лева изнад десне, током циклуса завеслаја, и најчешће је лева испред десне у кретању.
Тежинске категоријеПрема телесној маси веслачи се деле у две тежинске категорије:
Лаки веслачи (М LWT) - за посаде лаких веслача, 72,5 kg је појединачни максимум, док просек масе посаде у чамцу не сме бити већи од 70 kg. Лаке веслачице (W LWT) - појединачни максимум за веслачице је 59 kg, а просек масе посаде у чамцу не сме прећи 57 kg. У САД, жене имају само појединачни максимум, док на просек тежине нема ограничења. Такмичарски чамац се обично производи имајући у виду тежинску категорију која ће га користити. Све донедавно, на Олимпијским играма су биле заступљене само категорије тешких веслача, али су од 1996. године уведене и дициплине за лаке веслаче, и то LM2x, LM4- и LW2x.[5] Олимпијске дисциплинеТренутно је у олимпијском програму само део веслачких дисциплина. Разлог је потреба да се број такмичара на Олимпијским играма држи у договореним границама.
Дужина стазе и систем такмичењаМушки се такмиче на стандардној стази од 2000 m, осим 1900 (1.750 m, 1904. (1,5 миља), 1906. (различите дужине), 1908. (1,5 миља) те 1948. (1.880 m. Стазе за женске дисцилине су биле 1000 m све до 1988. када се уводи 2000 m. На ранијим Играма у квалификацијама се користио match race систем такмичења са по два или три чамца (свако са сваким). Модерни систем са 6 чамаца у трци је први пут примењен на Играма у Берлину 1936. године, а постао је стандард на Играма у Мелбурну 1956. Први пут су стазе на неком веслачком такмичењу одвојене бовама на Олимпијским играма 1960. у Риму. Та такмичења су се одржавала на језеру Албано, недалеко од Рима, па се тако у веслачком жаргону уобичајено да се од тада свака веслачка стаза подељена бовама назива „Албано стаза“.[6] КвалификацијеКако је број такмичара на Олимпијским играма ограничен, Међународна веслачка федерација одржава квалификацијс у олимпијским дисциплинама. Сваки национални савез за Олимпијске игре може пријавити само једну посаду. Главна квалификациона трка је Светско првенство у веслању у години пре одржавања Олимпијских игара. У самој олимпијској години одржавају се још четири квалификационе континенталне регате на којима се могу попунити преостала места за олимпијске игре. Дисциплине које више нису у програмуНа неким ранијим Олимпијским играма 1900. и 1904. веслачко такмичење је одржавано у још неколико других категорија (осим апсолутне) као што су јуниори, почетници, клубови, напредни и сл. Кроз историју Олимпијских игара већи број дисциплина и врста чамаца појављивао се у програму, али је касније избачен. Следи преглед некадашњих олимпијских дисциплина:
Веслање у СрбијиСпортско веслање у наше крајеве стиже 60-их година 19. века, а када је реч о Републици Србији, најстарији клубови су ВК ''Бегеј 1883'' из Зрењанина и ''Данубиус 1885'' из Новог Сада, који у имену носе и годину оснивања. Веслачки савез Србије је наследник некадашњег Југословенског веслачког савеза, основаног 13. августа 1922. године у Љубљани. Прво првенство Југославије одржано је 8. септембра 1923. у Цриквеници, а већ наредне, 1924. године, наш Савез је примљен за ванредног члана Светске веслачке федерације (ФИСА), када је репрезентација Југославије први пут учествовала и на Европском првенству. Две године касније, 1926, постали смо и редовни члан ФИСА. Наша веслачка репрезентација је на Играма први пут учествовала 1936. у Берлину.[7] Југословенски спортисти учесници Олимпијских игара у веслањуСа олимпијских игара су једну сребрну 1980. године у Москви и једну бронзану 1984. године у Лос Анђелесу освојили двојац Милорад Станулов и Зоран Панчић. Москва 1980. - Југославија, веслање, дубл-скул (сребро) Финале:
Лос Анђелес 1984. – Југославија, веслање, дубл скул (бронза) Финале:
Занимљивости са Олимпијских игара
Мушкарци
Жене
Најуспешнији појединци
Биланс репрезентација
Учешћа нација у веслању на Летњим олимпијским играма
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia