Велика Британија (острво)

Велика Британија
	Велика Британија
Географија
Координате	53° 49′ 33″ С; 2° 25′ 20″ З / 53.825833° С; 2.422222° З 53° 49′ 33″ С; 2° 25′ 20″ З / 53.825833° С; 2.422222° З
Архипелаг	Британска острва
Површина	229.848 km2
Висина	1.344 m
Највиши врх	Бен Невис
Администрација
	ВБ
Демографија
Становништво	60800000 (2011)
Густина ст.	264,52 стан./km2

Велика Британија (енгл. Great Britain) или само Британија (енгл. Britain), је острво које се налази у северозападном делу Европе, део Уједињеног Краљевства. Назив Велика Британија се такође користи у геополитичком контексту за Енглеску, Велс и Шкотску, које се налазе на острву.^[6] Велика Британија или само Британија, се често користи као краће име за државу Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Са површином од 218.595 km² острво је највеће у групи Британских острва. Такође је највеће острво у Европи и осмо по величини у свету, као и треће по броју становника, после острва Јаве и Хоншуа.^[7]^[8] Острвом доминира поморска клима са уским температурним разликама између годишњих доба. Ирска, 60% мање острво, налази се на западу - и ова острва, заједно са преко 1000 мањих околних острва и именованих знатнијих стена, чине архипелаг Британских острва.^[9]

Британија је била повезана са континенталном Европом до пре 8.000 година. Њу су насељавали модерни људи током око 30.000 година. Острво је 2011. имало око 61 милион становника, што га чини трећим најнасељенијим острвом на свету после Јаве у Индонезији и Хоншуа у Јапану.^[10]^[11]

Израз „Велика Британија” често се користи за означавање Енглеске, Шкотске и Велса, укључујући и њихове компоненте које се налазе на суседним острвима.^[12] Велика Британија и Северна Ирска сада чине Уједињено Краљевство.^[13] Јединствено Краљевство Велике Британије произашло је из Закона о унији из 1707. године између краљевстава Енглеска (која су у то време укључивала Велс) и Шкотска.

Терминологија

Архипелаг се назива истим именом више од 2000 година: израз 'Британска острва' потиче од израза које су класични географи користили за опис ове групе острва. До 50. године п. н. е. грчки географи су користили еквиваленте Prettanikē као збирни назив за Британска острва.^[14] Међутим, са римским освајањем Британије, латински израз Britannia се користио за острво Велика Британија, а касније и Британију под римском окупацијом јужно од Каледоније.^[15]^[16]^[17]

Најранији познати назив за Велику Британију је Албион (грч. Ἀλβιών) или insula Albionum, од латинског albus што значи „бели“ (вероватно се односи на беле литице Довера, први поглед на Британију са континента) или „острво Албионес".^[18] Најстарије помињање израза који се односе на Велику Британију потиче од Аристотела (384–322. п. н. е.), или можда псеудо-Аристотела, у свом тексту О Универзуму, том. III. У том делу се на пример наводи, „Постоје два веома велика острва, која се зову Британска острва, Албион и Ајре“.^[19]

Прва позната писана употреба речи Британија била је старогрчка транслитерација оригиналног П-келтског израза у делу о путовањима и открићима Питеја које није сачувано. Најранији постојећи записи о овој речи су цитати перипула каснијих аутора, попут оних у Страбоновом делу Geographica, Плинијевој Природној историји и раду Диодоруса са Сицилије Bibliotheca historica.^[20] Плиније Старији (23–79) У својој Природњачкој историји наводи о Великој Британији: „Њено раније име било је Албион; али у каснијем периоду сва ова острва, која ћемо тек сада укратко споменути, укључена су под назив 'Britanniæ.'"^[21]

Народи ових острва Prettanike су се звали Πρεττανοί, Притени или Претани.^[18] Притени је извор велшког језичког израза Прајдејн, Британија, који има исти извор као и гојделски израз Крутни који се користио за ране становнике Ирске који говоре бритонским језиком.^[22] Потоње су Римљани касније назвали Пиктима или Каледонцима. Грчки историчари Диодор Сицилијски и Страбон сачували су варијанте Претанике из дела грчког истраживача Питеја из Масалије, који је из своје куће у хеленистичкој јужној Галији путовао у Британију у 4. веку п. н. е. Израз који је Питеј употребио може потицати од келтске речи која значи „осликани” или „тетовирани народ” у контексту телесне декорације.^[23] Према Страбону, Питеј је Британију називао Bretannikē, што се третира као именица женског рода.^[24]^[25]^[26]^[27] Маркијан из Хераклеје, у свом раду Periplus maris exteri, описао је острвску групу као αἱ Πρεττανικαὶ νῆσοι (Претаничка острва).^[28]

Географија

Велика Британија лежи на европском континенталном шелфу. Налази се северозападно од континенталне Европе, а од европског копна је одвојена Северним морем и Ламаншом, који се сужава 34 km у Доверском теснацу.^[29] Простире се 10° географске ширине по својој дужој оси север-запад и заузима површину од 209.331 km², не рачунајући мања околна острва.^[30] Северни пролаз, Ирско море, пролаз Светог Ђорђа и Келтско море на западу раздвајају острво од Ирске.^[31] Острво је физичко повезано са континенталном Европом путем Евротунела, најдужег подводног железничког тунела на свету, завршеног 1993. Острво се одликује ниским рељефом на истоку и југу, док брда и планине преовлађују у западним и северним областима. Острво окружују око 1.000 мањих острва и хридова. Највећа удаљеност ваздушном линијом између две тачке је 968 km од Корнвола до Кејтнеса, односно 1349 km друмом.

Референце

^ ISLAND DIRECTORY Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (8. август 2017), United Nations Environment Programme. Retrieved 9 August 2015.
^ „Great Britain's tallest mountain is taller”. Ordnance Survey Blog. 18. 3. 2016. Архивирано из оригинала 20. 05. 2016. г. Приступљено 04. 10. 2021.
^ 2011 Census: Population Estimates for the United Kingdom Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. октобар 2015). In the 2011 census, the population of England, Wales and Scotland was estimated to be approximately 61,370,000; comprising 60,800,000 on Great Britain, and 570,000 on other islands. Retrieved 23 January 2014
^ „Ethnic Group by Age in England and Wales”. www.nomisweb.co.uk. Архивирано из оригинала 26. 05. 2023. г. Приступљено 2. 2. 2014.
^ „Ethnic groups, Scotland, 2001 and 2011” (PDF). www.scotlandscensus.gov.uk. Архивирано (PDF) из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2014.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 30. ISBN 86-331-2112-3.
^ „Islands by land area, United Nations Environment Programme”. Islands.unep.ch. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 24. 2. 2012.
^ „The Countries of the UK”. Office of National Statistics. 6. 4. 2010. Архивирано из оригинала 8. 1. 2016. г. Приступљено 5. 7. 2015.
^ „says 803 islands which have a distinguishable coastline on an Ordnance Survey map, and several thousand more exist which are too small to be shown as anything but a dot”. Mapzone.ordnancesurvey.co.uk. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 24. 2. 2012.
^ „Population Estimates” (PDF). National Statistics Online. Newport, Wales: Office for National Statistics. 24. 6. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2010. г. Приступљено 24. 9. 2010.
^ See „Geohive.com Country data”. 21. 9. 2012. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 04. 10. 2021. ; Japan Census of 2000 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. март 2018); United Kingdom Census of 2001 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. март 2009). The editors of List of islands by population appear to have used similar data from the relevant statistics bureaux, and totalled up the various administrative districts that make up each island, and then done the same for less populous islands. An editor of this article has not repeated that work. Therefore this plausible and eminently reasonable ranking is posted as unsourced common knowledge.
^ „Who, What, Why: Why is it Team GB, not Team UK?”. BBC News. 14. 8. 2016. Приступљено 6. 8. 2018.
^ Oliver, Clare (2003). Great Britain. Black Rabbit Books. стр. 4. ISBN 978-1-58340-204-7.
^ O'Rahilly 1946
^ 4.20 provides a translation describing Caesar's first invasion, using terms which from IV.XX appear in Latin as arriving in "Britannia", the inhabitants being "Britanni", and on p30 "principes Britanniae" (i.e., "chiefs of Britannia") is translated as "chiefs of Britain".
^ Cunliffe 2002, стр. 94–95
^ „Anglo-Saxons”. BBC News. Архивирано из оригинала 23. 11. 2020. г. Приступљено 5. 9. 2009.
^ ^а ^б Snyder, Christopher A. (2003). The Britons. Blackwell Publishing. стр. 12. ISBN 978-0-631-22260-6.
^ "... ἐν τούτῳ γε μὴν νῆσοι μέγιστοι τυγχάνουσιν οὖσαι δύο, Βρεττανικαὶ λεγόμεναι, Ἀλβίων καὶ Ἰέρνη,...", transliteration "... en toutôi ge mên nêsoi megistoi tynchanousin ousai dyo, Brettanikai legomenai, Albiôn kai Iernê,...", Aristotle: On Sophistical Refutations. On Coming-to-be and Passing Away. On the Cosmos., 393b, pages 360–361, Loeb Classical Library No. 400, London William Heinemann LTD, Cambridge, Massachusetts University Press MCMLV
^ Book I.4.2–4, Book II.3.5, Book III.2.11 and 4.4, Book IV.2.1, Book IV.4.1, Book IV.5.5, Book VII.3.1
^ Pliny the Elder's Naturalis Historia Book IV. Chapter XLI Latin text Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. јул 2014) and English translation Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (17. мај 2013), numbered Book 4, Chapter 30, at the Perseus Project.
^ O Corrain, Donnchadh, Professor of Irish History at University College Cork (1. 11. 2001). „Chapter 1: Prehistoric and Early Christian Ireland”. Ур.: Foster, R F. The Oxford History of Ireland. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280202-6.
^ Cunliffe, Barry (2012). Britain Begins. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 4. ISBN 978-0-19-967945-4. .
^ Βρεττανική. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
^ Strabo's Geography Book I. Chapter IV. Section 2 Greek text Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. октобар 2021) and English translation Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. октобар 2021) at the Perseus Project.
^ Strabo's Geography Book IV. Chapter II. Section 1 Greek text and English translation Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. октобар 2021) at the Perseus Project.
^ Strabo's Geography Book IV. Chapter IV. Section 1 Greek text Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. октобар 2021) and English translation Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. октобар 2021) at the Perseus Project.
^ Marcian of Heraclea; Müller, Karl Otfried; et al. (1855). „Periplus Maris Exteri, Liber Prior, Prooemium”. Ур.: Firmin Didot, Ambrosio. Geographi Graeci Minores. 1. Paris: editore Firmin Didot. стр. 516—517. Greek text and Latin Translation thereof archived at the Internet Archive.
^ „accessed 14 November 2009”. Eosnap.com. Архивирано из оригинала 30. 05. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2012.
^ United Nations Environment Programme (UNEP) Island Directory Tables "Islands By Land Area". Retrieved from https://web.archive.org/web/20180220003634/http://islands.unep.ch/Tiarea.htm. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 24. 12. 2014. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) on 13 August 2009
^ „Limits of Oceans and Seas, 3rd edition + corrections” (PDF). International Hydrographic Organization. 1971. стр. 42 [corrections to page 13]. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2011. г. Приступљено 14. 8. 2010.

Литература

Pliny the Elder (translated by Rackham, Harris) (1938). Natural History. Harvard University Press.
Ball, Martin John (1994). The Celtic Languages. Routledge. ISBN 978-0-415-01035-1.
Butler, Alban (1997). Butler's Lives of the Saints. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-86012-255-5.
Frodin, D. G. (2001). Guide to Standard Floras of the World. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79077-2.
Spencer, Colin (2003). British Food: An Extraordinary Thousand Years of History. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13110-0.
Andrews, Robert (2004). The Rough Guide to Britain. Rough Guides Ltd. ISBN 978-1-84353-301-6.
Dawkins, Peter (2004). The Shakespeare Enigma. Polair Publishing. ISBN 978-0-9545389-4-1.
Major, John (2004). History in Quotations. Cassell. ISBN 978-0-304-35387-3.
Else, David (2005). Great Britain. Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-921-4.
Kaufman, Will; Slettedahl, Heidi Macpherson (2005). Britain and the Americas: Culture, Politics, and History. ABC-Clio. ISBN 978-1-85109-431-8.
Oppenheimer, Stephen (2006). Origins of the British. Carroll & Graf. ISBN 978-0-7867-1890-0.
Room, Adrian (2006). Placenames of the World. McFarland. ISBN 978-0-7864-2248-7.
Massey, Gerald (2007). A Book of the Beginnings, Vol. 1. Cosimo. ISBN 978-1-60206-829-2.
Taylor, Isaac (2008). Names and Their Histories: A Handbook of Historical Geography and Topographical Nomenclature. BiblioBazaar. ISBN 978-0-559-29667-3.
Legon, N.W.; Henrici, A. (2005). Checklist of the British & Irish Basidiomycota. Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 978-1-84246-121-1.
Cannon, P.F.; Hawksworth, D.L.; M.A., Sherwood-Pike (1985). The British Ascomycotina. An Annotated Checklist. Commonwealth Mycological Institute & British Mycological Society. ISBN 978-0-85198-546-6.