Вилдшпице

Вилдшпице
Поглед на Вилдшпице са североистока
Географске карактеристике
Највиша тачка	Вилдшпице
Ндм. висина	3774 m
Координате	46° 53′ 07″ С; 10° 52′ 02″ И / 46.885278° С; 10.867222° И / 46.885278; 10.867222 46° 53′ 07″ С; 10° 52′ 02″ И / 46.885278° С; 10.867222° И / 46.885278; 10.867222
Географија
Вилдшпице
Државе	Аустрија
Републике	Тирол
Регије	Северни Тирол
Масив	Ецтал Алпе
Група	Алпи

Вилдшпице (нем. Wildspitze; немачки изговор: [ˈvɪltˌʃpɪt͡sə] ( слушај)) је највиша планина Ецталских Алпа (нем. Ötztaler Alpen) и Северног Тирола, као и друга највиша планина у Аустрији после Гросглокнера. По релативној висини (2261 м) је четврти врх Алпа и петнаести врх Европе.

Вилдшпице (у дословном преводу "дивљи врх") се налази на гребену званом Вајскам (нем. Weißkamm; у дословном преводу „бели гребен“) који се спаја са главним ланцем Алпа код Вајскугела (нем. Weißkugel; у дословном преводу "бела кугла"). Његов северни и западни бок чине сам крај долине Пиц (нем. Pitzbach), док се јужни и источни бок уздижу изнад горњих крајева Ецтала. Планина има два врха, са стеновитим јужним врхом (3768 м или према другим изворима 3770/3774 м ^{[1] [2]} надморске висине) и северним врхом прекривеним фирном на око 3760 м.^[3] Планина је са три стране окружена глечерима, од којих је Ташахфернер (нем. Taschachferner) највећи са површином од 8 км².

Поглед са врха ограничен је само закривљеношћу Земље. На истоку се може видети до Гросглокнера, а на западу до Финстерархорна (нем. Finsteraarhorn).

Најближа виша планина је Ортлер (нем. Ortler) у Јужном Тиролу која је удаљена 48 ипо километара.

Први забележени покушај успона на Вилдшпице извршили су 1847. Херман и Адолф Шлагинтвајт (нем. Hermann & Adolf Schlagintweit), који су се вероватно попели на коту од 3.552 м на североисточном гребену.^[4] Први успешан успон на сам врх био је 1848. године од стране Леандера Клоца (нем. Leander Klotz) и још једног, неименованог локалног фармера. У августу 1857. браћа Никодем, Леандер и Ханс Клоц (нем. Nikodem, Leander & Hans Klotz) су се до врха попели са Јозефом Антоном Шпехтом (нем. Joseph Anton Specht), трговцем из Беча. То је био други забележени успон на врх Вилдшпицеа.

Северни врх је првобитно био нешто виши (3.776 м), и на њега се 29. августа 1861. попео Леандер Клоц. Међутим, до краја 20. века, топљење снега је спустило северни врх на око 3.765 м.^{[5] [6]}

Најчешћи пут до врха је од колибе Бреслауер (нем. Breslauer Hütte), којој се прилази из села Вент (1900 мнв). Већина пењача спава у колиби или у шатору и наставља до врха следећег дана (око 4 сата пењања од колибе Бреслауер).

Алтернативни правац иде од Брауншвајгер колибе (нем. Braunschweiger Hütte) у области глечера Пицталер (нем. Pitztaler Gletscherbahn). Од колибе рута прелази преко глечера до Мителбергјох-а (нем. Mittelbergjoch), а затим прелази подручје испуњено пукотинама глечера Ташахфернер се до врха Вилдшпицеа. Просечно време пењања овом рутом је 6,5 сати.

Вилдшпице има климу тундре по Копеновој класификацији климе.

Највећа просечна температура забележена је у јуну месецу (17.8^о C), а најнижа у фебруару (-29.0^о C).^[7]

• 
  Јужна падина
• 
  Јужни врх
• 
  Западна падина
• 
  Северни врх
• 
  Карта из 1874. године.