Владимир Величковић
.png) Владимир Величковић (Београд, 11. август 1935 — Сплит, 29. август 2019) био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове (модерне) фигурације и члан ван радног састава САНУ[1] од 12. децембра 1985. године. БиографијаЗавршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу је изабран 1983. године[2] и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године.[3] Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Изложбе приређује од 1951. године. Излагао је у већем броју земаља Европе и Америке. Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности (фр. Académie des beaux-arts) у одељењу за сликарство. Један је од десет академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века. Први је Србин члан ове Академије, док је у сродној Француској академији наука за дописног члана изабран академик Иван Ђаја, 1956. године. Дана 2. новембра 2006. промовисан је за почасног доктора Универзитета у Крагујевцу.[4] Предавао је као гостујући професор на Факултету савремених уметности[5] у Београду. У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом легије части. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.[6] Његовом раду посвећено је више монографија.[7][8] Преминуо је 29. августа у сплитској болници у коју је примљен након што му је позлило.[9][10][11] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Комеморација је одржана у Скупштини града Београда.[12] Постхумно је 2020. добио награду Музеја града Београда за свеукупни допринос стваралаштву на територији Београда.[13] Својим делом и делатношћу дао је велики допринос активностима САНУ, посебно у оквиру Одељења ликовне и музичке уметности. Оставио је трајни белег у области културе и уметности Србије и њене афирмацијe у светским размерама.[14] Реализовао је више од сто самосталних изложби у многим градовима света. О раду Владимира Величковића снимљено је 12 документарних филмова и објављено 15 монографија.[14] Његова дала се чувају у бројним јавним и приватним колекцијама у Аргентини, Аустрији, Белгији, Бразилу, Венецуели, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирану, Италији, Јапану, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Словачкој, САД, Финској, Француској, Холандији, Чилеу, Шведској, Швајцарској, земљама бивше Југославије и Србији.[14] Награде и признања
Види јошРеференце
Спољашње везе
Интервјуи
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
