Владимир Фармаковски

Владимир Фармаковски
Владимир Фармаковски
	Проф. др. Владимир Фармаковски дипл. инж.
Лични подаци
Датум рођења	21. октобар 1880.
Место рођења	Симбирск, Руска Империја
Датум смрти	5. јун 1954. (73 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија

Владимир Фармаковски (Симбирск, 21. октобар 1880 — Београд, 5. јун 1954) био је машински инжењер, конструктор локомотива, универзитетски професор, оснивач и управник Машинског института Српске академије наука^[1] и њен први редовни члан из редова инжењера.

Биографија

Владимир Фармаковски је рођен у Симбирску, Русија 8./21. октобар 1880. где је завршио основну школу. Матурирао је у Петровградској III гимназији 1898, а дипломирао је 1903. машинску технику на Технолошком институту у Петрограду. По дипломирању одслужио је двогодишњи војни рок у Руској ратној морнарици у Севастопољу најпре као млађи машински инжењер а од 1. јануара 1905. године у чину поручника.

Радио је у морнарици, индустрији и на железницама 1906. и 1907, затим као конструктор локомотива у Ханомагу (Хановер), па поново на железницама у Русији.

У периоду 1909—1920. је био доцент, а потом професор на Политехничком институту у Кијеву.

У Југославију долази 1920. и постао је хонорарни професор, а од 1928. редовни професор на Техничком факултету у Београду за локомотиве и парне котлове.

Био је оснивач, а од 1947. и управник Машинског института Српске академије наука и уметности^[1] као дописни члан, а 1948. је изабран за редовног члана САНУ.

Умро је у Београду, 5. јуна 1954. године, као пензионисани професор Универзитета у Београду. Сахрањен је на руском некропољу (поред Иверске капеле) на Новом гробљу у Београду.^[2]

Библиографија

У току свог рада проф. Владимир Фармаковски је поред научно стручних радова, објављених у земљи и иностранству, написао неколико књига које су се између осталог користиле и као универзитетски уџбеници.^[3]

Машиноведение, Киев, 1915
Хидраулички мотори, Београд 1925.
Општа теорија локомотива, Београд 1927.
Машински елементи. I Општи део, Београд 1940.
Локомотиве, Општи део (са Д. Витасом), Београд 1941.
Термотехника локомотиве, Београд 1947.
Парни котлови, Београд 1947.

Признања

За свој дугогодишњи рад академик Владимир Фармаковски је добио следећа признања:

Орден рада I Реда 1947, и
Бројне плакете и захвалнице.

Галерија

Гроб академика Фармаковског поред Иверске капеле
Надгробни споменик академика Фармаковског

Референце

^ ^а ^б „Šezdeset godina Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (1947–2007)” (на језику: (језик: српски)). www.itn.sanu.ac.rs. Архивирано из оригинала 20. 11. 2015. г. Приступљено 12. 9. 2011.
^ Јанићијевић, Душан-уредник . Руси без Русије - Српски Руси (на ((sr))). Београд - Беочин: Дунај & Ефект. 1994. ISBN 978-86-82465-02-7. стр. 357.
^ „Библиотека Машинског Факултета - Уџбеници” (на језику: (језик: српски)). www.mas.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2012. г. Приступљено 10. 9. 2011.

Литература

Општа, Енциклопедија (1978). „Фармаковски, Владимир (1880—1954)”. Мала енциклопедија Просвета (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета.
Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб том 4 pp. 97
Савић, Зоран (1998). „Владимир В. Фармаковски (1880—1954)”. Живот и дело српских научника (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. 1—45.
Јанићијевић, Душан-уредник (1994). Руси без Русије - Српски Руси (на језику: (језик: српски)). Београд - Беочин: Дунај & Ефект. стр. 357. ISBN 978-86-82465-02-7.
Обрадовић, Никола (1973). У спомен сто година науке о машинама - осврт на раздобље 1873—1941. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Машински факултет.
Весовић, М; Д. Поповић (1973). Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945—1973. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Машински факултет.