Војвода Степа (Нова Црња)

Војвода Степа
Војвода Степа;
	Православна црква
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Нова Црња
Становништво
— 2022.	1.117
— густина	23,8/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 41′ 06″ С; 20° 39′ 09″ И / 45.684866° С; 20.652522° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	70 m
Површина	46,9 km2
	Војвода Степа Војвода Степа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23219
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Војвода Степа је насеље у општини Нова Црња, у Средњобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1.117 становника.

Историја

Првобитно име села је било „Леоновац“.

Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.^[1]

Становници су одлучили да селу дају име по свом команданту, војводи Степи Степановићу. Војвода Степа је насељена 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком српских оптаната из Мађарске (Батања) и Румуније. Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта. Четири породице Солунских добровољаца су насељене из Величана код Требиња.^[2] Насеље носи назив Војвода Степа од 1927. године.^[3]

Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору.^[4]

Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа, а први учитељ био је Душан Тодоровић из Чачка. Године 1934, изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Дана 17. маја 1937. године освештан је камен темељац за изградњу православне цркве, што је четврта јавна зграда у селу подигнута за само три године, поред школске зграде, општинске зграде и Соколског дома.^[5] Године 1939, у новом насељу изграђен је храма, финансиран из добровољних средстава самих мештана, и помоћи црквених и управних власти. За подизање овог храма много се залагао и тадашњи епископ банатски Викентије.

Село је добило пошту децембра 1937. године.^[6]

Улични тротоари почели су с изградњом на пролеће 1938, захваљујући помоћи тадашњег министра пољопривреде, рођеног Банаћанина, Светозара Станковића.^[7]

Положај

Војвода Степа се налази 20,5 km источно-југоисточно од Кикинде (ваздушном линијом), 45 km северно од Зрењанина и 12 km од румунске границе.

Демографија

У насељу Војвода Степа живи 1366 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,1 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	2.832
1953.	3.076
1961.	2.857
1971.	2.518
1981.	2.032
1991.	1.827	1.812
2002.	1.720	1.760

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	1.584	92,09%
Црногорци	41	2,38%
Роми	32	1,86%
Југословени	12	0,69%
Хрвати	11	0,63%
Мађари	6	0,34%
Муслимани	4	0,23%
Украјинци	2	0,11%
Словаци	2	0,11%
Бошњаци	2	0,11%
Руси	1	0,05%
Немци	1	0,05%
Македонци	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
непознато	2	0,11%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	1	1
80+	13	29
75—79	35	56
70—74	56	63
65—69	59	66
60—64	44	63
55—59	28	33
50—54	45	49
45—49	87	54
40—44	63	75
35—39	58	55
30—34	44	50
25—29	34	45
20—24	66	43
15—19	67	74
10—14	50	63
5—9	38	54
0—4	28	31
Просек :	41,1	42,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	600	688	705	722	707	662	623

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	159	164	93	125	52	22	6	0	2	0	2,76

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	700	237	397	54	11	1
Женски	756	164	394	183	13	2
УКУПНО	1.456	401	791	237	24	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	365	188	0	1	82
Женски	191	76	0	0	27
УКУПНО	556	264	0	1	109
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	13	12	5	14
Женски	2	1	17	6	2
УКУПНО	7	14	29	11	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	24	10	5
Женски	4	3	11	18	19
УКУПНО	4	4	35	28	24
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	3
Женски	1	3	0	1
УКУПНО	3	3	0	4

Галерија

Православна црква
Православна црква
Споменик Палим борцима
Обданиште

Види још

Референце

^ Насељавање Баната између два велика рата проучава, Историчар Милан Мицић
^ „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. ^{[мртва веза]}
^ „Питали су војводу Степу да ли могу по њему да назову насеље, он им је дао занимљив одговор”. Б92. 23. 1. 2020. Приступљено 24. 1. 2020.
^ Историчар Милан Мицић (који је на овој теми развио и докторску тезу)
^ Свечано освећење камена темељца српске православне цркве на колонији Војводе Степе
^ Отварање поште на колонији Војвода Степа
^ Подизање српске православне цркве на колонији Војвода Степа
^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.