Војводина Крањска
Војводина Крањска или Војводство Крањско је назив за једну од земаља у саставу Светог римског царства и Хабзбуршке монархије. Постојала је од 1364. до 1918. године, а заузимала је централни део данашње Словеније. Управно седиште јој се налазило у граду Љубљани. Становништво су чинили претежно Словенци. Ово војводство је постојало до 1918. године, када постаје део Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). ИсторијаТоком старије историје, Војводини Крањској је припадала и жумберачка област, на источној граници према суседној Бановини Славонији. То подручје је тешко пострадало почетком 16. века, у време османске најезде. У периоду од 1530. до 1538. године, у опустошене пограничне области Војводине Крањске доселило се неколико скупина православних Срба-крајишника, који су од цара Фердинанда I добили разна права и повластице. Након коначног уређења Војне крајине, земаљске власти Војводине Крањске су изгубиле управну надлежност над подручјем Жумберка, које је након развојачења у 19. веку прикључено Краљевини Хрватској и Славонији.[1] Демографија[2]Попис становништва 1851. годинеСтановништво по матерњем језику 1851. године.
Попис становништва 1910. годинеМатерњи језикСтановништво по матерњем језику 1910. године.
РелигијаСтановништво по религији 1910. године.
РеференцеЛитература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia