Маркгрофовија Моравија
Маркгрофовија Моравија или Моравска (њем. Markgrafschaft Mähren; чеш. Markrabství moravské), или Моравијска или Моравска марка, је била маркска област у саставу Светог римског царства, Хабзбуршке монархије и Аустроугарске, која је постојала од 1182. до 1918. године. Била је de facto независна држава и дио Краљевине Бохемије. Сада је њена територија у саставу Чешке (Моравија).[1] ИсторијаПослије побједе Арпадоваца над Великом Моравијом, настала је Моравска кнежевина која је 1182. припојена Светом римском царству по налогу цара Фридриха Барбаросе и постала гранична покрајина. 1469. Моравија је окупирана од стране угарског краља Матије Корвина који се ујединио са католичком црквом и борио се против бохемског, моравског и шлеског краља Ђорђа Подјебрада. Потписан је мир у Оломуцу 1479. године којим је Матија Корвин се одрекао титуле краља, али задржао власт у бохемским земљама. Године 1804. је територија бохемских земаља припала Аустријском царству, а 1867. Аустроугарској. Моравска маркгрофија је послије Првог свјетског рата припала Чехословачкој. ![]() ДемографијаНајвећи дио популације у Моравској маркгрофовији чинило је чешко становништво. У Моравској је према попису становништва из 1910. године живило око 2.662.000 становника. Становништво Моравске је чинило 19,83% од укупног становништва Аустроугарске
ВладариВладари Моравије су били владари Бохемије, јер је Бохемија управљала Моравијом.
ГеографијаМоравска маркгрофија је настала на територији историјске покрајине Моравије. Моравска маркгрофија се граничила са:
АдминистрацијаОбласти Моравије до 1848.У 14. вијеку је Карло IV, цар Светог римског царства подијелио Маркрофовију Моравску на неколико дијелова: Области Моравије од 1848.Послије револуције 1848, у Моравији је настало више области:
Референце |
Portal di Ensiklopedia Dunia