Војислав М. Петровић
Војислав М. Петровић (Мала Каменица, 2. јануар 1925 — Београд, 7. мај 2007) био је српски биолог, професор и академик. Петровић је био проректор и ректор Универзитета у Београду. Биографија и каријераРођен је 1925. године у Малој Каменици код Неготина. Завршио је Природно-математички факултет у Београду, на којем је био и професор од 1974. године.[1] Остао је упамћен као професор Ендокринолошког института за биолошка истраживања и ПМФ-Института за физиологију и биохемију Универзитета у Београду, на којем је такође био проректор и ректор.[2][3] Био је члан Српске академије наука и уметности.[1] Везује се за за пионирски рад Ивана Ђаје и следеће генерације научника који су наставили истраживања у истој области, а то су Стефан Гелинео и Радослав Анђус.[4] Писао је стручне књиге и објављивао је радове у међународним научним публикацијама.[5] Преминуо је 7. маја 2007. године у Београду.[1] Награде и признања
Референце
|
||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
