Војне параде ЈНА

Војне параде Југословенске народне армије одржаване су највише у периоду од 1945. до 1960. године и то најчешће - 1. маја за Дан рада или 9. маја за Дан победе над фашизмом. Поред ових централних парада, које су најчешће одржаване у Београду, параде су одржаване и у главним градовима осталих република, као и у другим местима, најчешће за годишњицу ослобођења места или после завршетака маневара. Према Правилу службе ЈНА, војне параде су одржваване по наређењу Врховног команданта.^[1]

Прве војне параде одржане су 1. маја 1945. године у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Нишу, Сплиту и Сарајеву. У току 1946. и 1947. године параде су одржаване у свим већим гарнизонима поводом Дана победе (9. мај), Дана републике (29. новембар) и Дана армије (22. децембар). У периоду од 1948. до 1957. године одржаване су само параде поводом 1. маја Дана рада и то у Београду и главним градовима осталих република. Године 1958. и 1959. параде нису одржане, а од 1960. до 1965. године одржаване су само у Београду поводом 1. маја.

Године 1965. из економских разлога параде су укинуте и одређено је да се оне одржавају сваке пете године поводом - 9. маја Дана победе. Од 1965. до 1985. године одржане су свега четири параде:

• 1970. године у Београду, поводом 25. годишњице Победе над фашизмом;
• 1971. године у Карловцу, поводом завршетка маневра „Слобода 71“;
• 1972. године свечани дефиле Југословенске ратне морнарице, поводом завршетка здружене тактичке вежбе „Подгора 72“;
• 1975. године у Београду, поводом 30. годишњице Победе над фашизмом и
• 1985. године у Београду, поводом 40. годишњице Победе над фашизмом.

Параде поводом прославе Празника рада 1. маја називане су и „Првомајске параде“ и поред припадника Југословенске народне армије у њима су учествовале политичке, омладинске, спортске и друштвене организације, као и предузећа, установе, делегације република и покрајина и др. Поред ових одржаване су и ванредне војне параде у част страних државника, који су долазили у посету Југославији. Ове параде одржаване су између 1954. и 1956. године у част - етиопијског цара Хајла Селасија, председника Турске Џелала Бајара, председника Владе Краљевине Бурме У Нуа, председника Владе Индије Нехруа, грчког краља Павла и председника Египта Насера.

Војне параде су одржалави и припадници Народноослободилачке војске Југославије током Народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945. године. Оне су тада извођене као смотре јединица или дефилеи и њима су обележавани значајни догађаји. Познатије параде у Народноослободилачком рату су биле:

• прослава 24. годишњице Октобарске револуције у ослобођеном Ужицу, 7. новембра 1941. године;
• прослава 1. маја у ослобођеној Кореници, 1942. године уз учешће питомаца Друге класе Официрске школе при Главном штабу НОВ и ПО Хрватске;
• предаја ратних застава пролетрским бригадама - Другој пролетерској бригади 17. октобра 1942. у ослобођеном Дрвару и Првој пролетерској бригади 7. новембра 1942. године у Босанском Петровцу (после примања заставе бригада је парадним маршом прешла кроз град);
• смотра Четврте крајишке дивизије 7. јануара 1943. године у Српским Јасеницама, код Босанске Крупе;
• смотра 26. далматинске дивизије на острву Вису у лето 1944. године;

Прва смотра јединица у ослобођеном Београду одржана је на Бањици приликом доласка маршала Тита, 27. октобра 1944. године. Тада су биле постројене јединице Првог пролетерског корпуса које су поздравиле свог Врховног команданта, а потом после завршене смотре и одржаног говора извршиле дефиле.

• Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. година.
• Илија Никезић „Монографија о Савезном секретеријату за народну одбрану СФРЈ“ (књига прва). Београд 1990. година.