Врабац (ваздухопловна једрилица)
Врабац је клизач за основну обуку пилота мешовите конструкције (претежно дрво и платно) с подтрупном скијом за слетање, који је конструисао инжењер Иво Шоштарић 1939. године. Пројектовање и развој![]() ![]() ![]() ![]() Шоштарић је на конструкцију Врапца био подстакнут великим успехом немачког клизача типа Цеглинг (нем. Zögling). За разлику од Цеглинга, Врабац није имао затеге и централну пирамиду, већ су му крила била подупрта упорницама. Као и свака друга новотарија и ова је имала много противника који су тврдили да су дрвене упорнице сувише круте и да ће у експлоатацији то доводити до честих ломова. Међутим, ова оригинална Шоштарићева замисао у пракси се показала као боље решење од централне пирамиде. Током испитивања у Вршцу Врабац је показао далеко боље летне особине не само од немачког узора већ и од пољске Вроне (пољ. Wrona - Врана). Исте године почела је серијска производња 15 комада у две верзије — А и Б, тако да је то прва серијски грађена једрилица у Србији. Технички описВрабац је клизач састављен од крила, решеткастог трупа и репа. Крило је постављено на горњој ивици трупа тако да је ова летелица класификована као висококрилни подупрти моноплан. На почетку трупа, (решеткаста конструкције чије су носеће греде и упорнице између њих од пуног материјала) се налази седиште пилота а на крају вертикални стабилизатор репа. Пилот нема кабину него седи на отвореном. На горњој греди трупа су причвршћени крило и хоризонтални стабилизатор а за доњу греду је причвршћен клизач у облику греде од пуног дрвета. Сви елементи клизача (труп, крило и репне површине) су додатно везани и учвршћени (затегнути) челичним жицама-затезачима. Крило је правоугаоног облика и има класичну дрвену конструкцију са две рамењаче. Крило је обложено импрегнираним платном а са доње стране ослоњено на труп са по два пара косих дрвених упорница. Управљачки механизам летелице је челичним сајлама повезен са извршним органима кормилима и крилцима. Репне површине су као и крило дрвене конструкције обложене платном. КарактеристикеКарактеристике наведене овде се односе на једрилицу Врабац а према изворима[1][2]
Оперативно коришћење![]() Ова једрилица-клизач је захваљујући својој јефтиној и простој конструкцији и добрим летним и експлоатационим особинама наишао на широку примену у аероклубовима широм Југославије. Од 1939. године до почетка Априлског рата у Утви је произведено и испоручена 8 клизача "Врабац"[3]. После Другог светског рата настављена је њена масовна производња и направљено их је преко 150 комада. Захваљујући једноставној конструкцији, овај клизач рађен је у локалним аероклупским радионицама током зиме да би током лета на њима вршена обука. Сачувани примерциЈедан примерак Врапца А, произведен у Фабрици авиона "Утва" у Панчеву, изложен је у Музеју ваздухопловства — Београд. Други примерак ове једрилице-клизача се налази окачен на плафон путничког салона аеродрома "Дубровник". Трећи примерак је окачен на плафон путничког салона аеродрома Брник. Земље које су користиле ову једрилицуВиди још
Референце
Литература
Спољашње везе
Извор
|
Portal di Ensiklopedia Dunia