Врбештица

Врбештица
Основна школа „Шарски одред”
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Штрпце
Становништво
— 2011.	450
Географске карактеристике
Координате	42° 14′ 12″ С; 20° 58′ 44″ И / 42.2367° С; 20.9789° И / 42.2367; 20.9789
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	974 m
Врбештица Врбештица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	73000
Позивни број	0290
Регистарска ознака	УР

Врбештица (алб. Vërbeshtica) се налази у јужном делу Србије, у аутономној покрајини Косову и Метохији. Смештена је у западном делу општинске територије Штрпце. Сеоски атар се протеже од македонске границе на југу до суворечке општине на северу. Врбештица је село разбијеног типа и углавном се налази у долини Врбештичке реке која је лева притока Лепенца.

Село је смештено на надморској висини од 930 до 1050 метара и у њему живи око 650 становника. Богато је рудама (која је у прошлости експлоатисана), шумама, пространим пашњацима и пољанама прекривеним разним планинским лековитим биљем и дивљим воћем. Тренутно у селу живи око 650 становника српске националности. Уз позитиван природни прираштај, село је познато и по великој миграцији становника и то већином у централну Србију (Баточина и околина).

Основну школу „Шарски одред“ похађа око 100 ученика. У селу постоји православна црква Светог Илије и испосница светог Петра, која је од села удаљена 5 километара.

У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком XIII века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града:Грчки град код Врбештице и Чајлије, остаци тврђаве, близу Брезовице.

Врбештица се помиње у турском попису из 1455. године. По овом попису она тада има 53 куће. Број становника је константно растао па је пред Други светски рат имала 109 кућа, а 1986. године 206 кућа. Прву школу Врбештица је добила 1928. године. Село је електрифицирано 1969. године, а водовод је добила 1983. године.^[1]

Брезовица је некада била насеље у оквиру Врбештице, али је почетком осамдесетих постала самостално село.

Иван Јастребов је у својој књизи Стара Србија и Албанија писао о овом селу. Спомиње цркву коју је бујица са планина однела и срушила. Тада се још знало место где је била. Хришћани су зато одлазили у цркву села Беревца.^[2]

На северним ободима Сиринићке жупе има руда хрома. Експлоатација руде је почела 1894. године када су отворена два рудника а касније још два у Врбештици и Јажинцу. Сви рудници су били у власништво солунског друштва Алатини. Рудници су престали са радом за време Балкансих ратова и Првог светског рата, да би након Првог светског рата био обновљен рад од стране Асео.а.д. из Скопља. Рад је обновљен само у рудницима у Врбештици, док су они у Јажинцу напуштени.^[3] Шездесетих година двадесетог века напуштени су рудници и у Врбештици.

Подаци из 1939^[4]:

• Будурићи (2 кућа., Св. Ђорђе Алимпије), староседеоци.
• Бонтићи (4 кућа., Св. Ђорђе Алимпије) су непознате старине.
• Кузмановићи (5 кућа.,Св. Петка) су непознате старине.
• Костићи (4 кућа., Св. Никола) су непознате старине.
• Радуњићи (15 кућа., Св. Петка), давнашњи досељеници из скопског краја.
• Станисављевићи (19 кућа) и Бандулићи (3 кућа) дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине XVIII века од преко Дрима, из данашље северне Албаније.
• Павловићи (10 кућа) и Ивковићи (1 кућа), досељени заједно са Станисављевићима као три брата, те им је и слава иста.
• Орловићи (32 кућа., Св. Арханђео). Старином су од Гусиња у Црној Гори, одакле су од Албанаца пребегли у селу Букош у Метохији, одакле се један брат крајем XVIII века преселио овамо да избегне крвну освету од Албанаца, а други брат остао тамо и прешао у ислам.
• Борзановићи (9 кућа., Св. Никола). Досељен предак Борзан из Полошке области у почетку XIX века, када су му муслимани тамо одузели имање. (Борзан, Ђорђија, Станислав, Стаја 60 година.

Еволуција становништва

• Штрпце

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)