Почетком двадесетог века аустроугарске власти су наручиле геолошку студију Горњег Водичева и околине.[1] Наручена студија показује да ово село лежи на великим наслагама угља.
Историја
Котар Водице и село Водичево се први пут спомињу 1197, а затим 1200. године. Овај котар је припадао средњовековним кнежевима рода Бабоњић.[2]
Гроф Стефан Бабоњић Горички, који је добио село Водичево због успешне одбране граница Беле крајине од Турака, уступио је ово село реду католичких Темплара 1210. године.[3]
За време турске власти Горње Водичево се спомиње 1604 године као село у костајничкој нахији.[4] Споменик на турску власт су данас рушевине турске куле која је била 4 м дугачка, 2 м широка (унутрашње димензије) и 7 м висока а била је саграђена од камена. Зидови ове куле су били 65-70 центиметара дебели а око куле је био и водени ров ископан као заштита.[5]
У току Другог светског рата, Горње Водичево је било партизанско упориште.[6][7][8] У селу су усташе и Немци убили 21 дете током Другог светског рата.[9]
^Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Herzegowina, Volume 8, Das Museum, 1902, 27. Das kohlevorkommen von Vodicevo, III Naturwissenschaft chapter, pages 372-373
^Dragomir Vukičić, Asim Peco, Nevenka Gošić; Zbornik referata i materijala V jugoslovenske onomastičke konferencije, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1985, str. 79
^The Crusades and the Military Orders: Expanding the Frontiers of Medieval Latin Christianity by Zsolt Hunyadi, József Laszlovszky, Central European University Press, 2001, str. 136
^
Državni arhiv Bjelovar by Mirela Slukan, Mirela Slukan Altić, str. 56
^Mihić 1981, стр. 289 harvnb грешка: no target: CITEREFMihić1981 (help)
^Ratno djetinjstvo: zbornik dokumenata i sjećanja o postanku, razvoju i radu saveza pionira u Bosni i Hercegovini, Svjetlost Sarajevo, 1961, str. 62 Najveći pionirski odred bio je u selu Gornje Vodičevo. U njemu je bilo sto pionira. Prvi rukovodioci toga odreda bili su najaktívniji pioniri (Ljuban M. Kolundžija i Rade M. Zec). Pioniri okupljeni u svoje organizacije učili su da čitaju i pišu, pomagali su članovima narodnih odbora u selu u prikupljanju hrane za NOV
^Kozara: priroda, čovjek, istorija by Ljubo Mihić Dnevnik, 1981, str. 778 4. brigada krenula je pravcem selo Svodna-Agino polje-Pošta brdo-selo Lješljani-selo Gornje Vodičevo, gdje se razmjestila u rezervu divizije
^Vojno-istoriski glasnik, Volume 2, Issues 1-3, 1951 — World War, 1939-1945, str. 54 1942. године патрола једне наше чете I батаљона нашла је 2 карабина из акције која је изведена децембра мјесеца на школу на Ометаљци (Горње Водичево).
