Драган Колунџија
Драган Колунџија (Драгомир Драган Колунџија[1][2]) (Горње Водичево, 29. август 1938 — Београд, 19. јул 2020)[3] био је српски и југословенски књижевник и пјесник. Добитник је награде „Књижевни вијенац Козаре“ 2011.[4] Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. БиографијаРођен је у засеоку Трњаци у Горњем Водичеву 1938. године. Мајка му се звала Анђа, а отац Симо је био солунски добровољац и учесник битке на Кајмакчалану.[1] Године 1942. његова родна кућа и село су запаљени, након чега су га родитељи одвели у српски збјег у Водичеву a одатле на Козару гдје га је отац, заједно са мајком, сакрио у земуницу.[1] Крај Другог свјетског рата је дочекао као сироче.[1] Основну школу је започео у обновљеној кући своје сестре Виде Шурлан.[1] Његов ујак Ђуро, коме су усташе у Пољавницама поклале читаву породицу, је 1948. дошао у Горње Водичево и усвојио га.[1] Остатак основне и средњу школу је завршио у Београду. Дипломирао је 1965. југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[1] Након завршених студија запослио се као уредник књижевне трибине на „Коларцу”, где је провео читав радни век. Једно краће време предавао је српски језик у Француској ђацима пореклом из Југославије.[5] Када је био ученик Основне школе „Јосиф Панчић" у Београду, прву пјесму му је објавио Младен Ољача.[1] У листу „Омладина“ је 1954. објавио пјесму „Твој глас“, а након тога своје пјесме објављује и у други часописима. Прву збирку сабраних пјесама „Затвореник у ружи“ је објавио 1957, са свега седамнаест година, а о њој је његов генерацијски пријатељ Бранко Миљковић записао да је „јабука од злата у башти наше најмлађе поезије”.[5] Тематика којом се бави су ратна страдања Срба за вријеме Другог свјетског рата на Козари, Крајини, усташки логор Јасеновац, страдање његове породице и слично.[1] Радио је као уредник катедре за књижевност на Коларчевом народном универзитету у Београду.[2] Био је ожењен супругом Душанком са којом има сина Игора. Живео је и радио у Београду, где је и преминуо, 19. јула 2020. године од последица корона вируса.[1][6] Легат Драгана КолунџијеЛегат Драгана Колунџије налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду. Садржи бројне фотографије, књиге из личне библиотеке и књиге са посветама колега, награде које су му за живота уручене, међу којима је и повеља „Књижевни вијенац Козаре”.
НаградеДраган Колунџија носилац је високог националног признања за посебан допринос на пољу културе у Србији[5] Осим тога, уручене су му и бројне награде, међу којима су:
ДјелаЗбирке пјесама
Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
