Граденигов синдром

Граденигов синдром
Граденигов синдром
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	оториноларингологија
	[уреди на Википодацима]

Граденигов синдром или Gradenigo-Lannois syndrome,^[1]^[2] или запаљење врха пирамиде слепоочне кости, је екстрадурално запаљење код секундарног апикалног петрозитиса, које се карактерише тријасом симптома: супуративним запаљењем средњег ува, болом у пределу дистрибуције тригеминалног живца и парезом живца абдуценса. Клиничку слику карактерише парализа живца абдуценса (са двосликама), неуралгија живца тригеминуса и гнојни секрет из ува. Лечи се радикалним хируршким захватом и антибиотицима. Сличне симптоме може изазвати и ендокранијско ширење малигног тумора назофаринкса.

Епоними

Синдром је добио име по двојици лекара који су га описали: Ђузепу Граденигу, италијанском оториноларингологу и Морису Ланоау.^[3]

Историја

Синдром је први пут описао Ђузепе Градениг 1904. године, као тријас симптома:

Периорбитални једнострани бол — који је последица запаљења тригеминалног живца),
Диплопија — изазвана отоком и парализом шестог нерва (абдуценса)
Упорна отореја — која је повезаана са бактеријском инфекцијом средњег ува и запаљење врха пирамиде слепоочне кости (петрозитиса).^[4]

Класични облик Граденигов синдром као једна од компликација запаљења средњег ува данас је постао веома редак у ери све масованије примене антибиотика.

Етиологија

Изазива га екстрадурални апсцес или едем врха пирамиде слепоочне кости (петрозитис) у току акутног гнојног запаљења средњег ува и/или мастоидитиса.

Клиничка слика

Клиничка слика синдрома укључује следеће знаке болести:

Ретроорбитал бол, који настаје у области упале офталмолошких гране тригеминалног или петог лобањског живца,
Парализа, која настаје у области абдуценса или шестог лобањског живца,^[5]
Пурулентно запаљење средњег ува.

Други симптоми болести могу бити фотофобија, претерано сузење ока, повишена температура и грозница, и смањена осетљивост рожњаче.

Дијагноза

У узнапредовалој фази акутног гнојног запаљења средњег ува, када постоје испади кранијалних нерава, треба посумљати на Граденигов синдром. Дијагноза се може поставити на основу компјутеризоване томографије или нуклеарне магнетне резонанце.^[6]

Због појаве гранулома на бази лобање, понекад се синдром погрешно дијагностикује као малигни тумор епифаринкса.

Диференцијална дијагноза

За диференцијалну дијагнозу потребна је отоскопија, микроотоскопија, и радиолошка дијагностика. Раније конвенционални снимци слепоочне кости по Шулеру и Стенверсу данас све више замењује компјутеризоване томографије или нуклеарне магнетне резонанце.

Терапија

Успех терапије заснива се на раном препознавању болести и раној пероралној и локалној примени високих доза антибиотика: цефтриаксона и метронидазола (који покрива спектар анаеробних бактерија). Терапију треба продужити на дужи период, чак и ако пацијент субјективно адекватно реагује на краћи терапијски третман, како би се постигли што бољи резултати.^[7]

У тежим, или касно откривеним случајевима може бити потребно урадити тимпаноцентезу или апикалну петросектомију (са аспирацијом течности) или мастоидектомију.^[7]

Компликације

Могуће компликације Градениговог синдрома су: екстрадурални апсцес и менингитис.

Иако као и петрозитис Граденигов синдром може довести до фаталних последица због: менингитиса, интракранијалних апсцеса, ширења запаљења на базу лобање и захватања IX, X и XI кранијалног живца (Вернетов синдром), превертебралних/парафарингеалних апсцеса и ширења у симпатички плексус око каротидне овојнице, инциденција наведених компликација знатно је смањена појавом антибиотика.^[8]

Референце

^ Devic M, Boucher M, Raveau M (април 1966). „Some cases of Gradenigo-Lannois syndrome”. Journal de médecine de Lyon. 47 (96): 537—547. ISSN 0021-7883. PMID 4286558.
^ Bléry M, Chagnon S, Picard A, Babin C (новембар 1980). „Cranial osteitis: a report on four cases, including a Gradenigo-Lannois syndrome (author's transl)”. Journal de radiologie. 61 (11): 677—681. ISSN 0221-0363. PMID 7452536.
^ synd/738 на веб-сајту Who Named It (језик: енглески)
^ Pedroso, Joséluiz; Aquino, Camila Catherine Henriques de; Abrahão, Agessandro; De Oliveira, Ricardo Araújo; Pinto, Lauro Figueira; Bezerra, Márcio Luis Escórcio; Beuttenmuller Gonçalves Silva, Antonio; Bulcão De Macedo, Francisca Delanie; Mendes, Ana Valéria de Melo; Barsottini, Orlando Graziani Povoas (2011). „Gradenigo's Syndrome: Beyond the Classical Triad of Diplopia, Facial Pain and Otorrhea”. Case Reports in Neurology. 3 (1): 45—47. PMC 3072192 . PMID 21490711. doi:10.1159/000324179.
^ Motamed, M.; Kalan, A. (2000). „Gradenigo's syndrome”. Postgraduate Medical Journal. 76 (899): 559—560. PMC 1741722 . PMID 10964120. doi:10.1136/pmj.76.899.559. .
^ Murakami T, Tsubaki J, Tahara Y; et al. (1996). „Gradenigo's syndrome: CT and MRI findings”. Pediatr Radiol. 26 (9): 684—685. PMID 8781114. doi:10.1007/BF01356837.
^ ^а ^б Gillanders, D. A. (1983). „Gradenigo's syndrome revisited”. J Otolaryngol. 12 (3): 169—174. PMID 6876244. .PubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
^ Uhari, M.; Mäntysaari, K.; Niemelä, M. (1996). „A meta-analytic review of the risk factors for acute otitis media”. Clinical Infectious Diseases. 22 (6): 1079—83. PMID 8783714. doi:10.1093/clinids/22.6.1079.

Литература

G. Gradenigo, Sulla leptomeningite circonscritta e sulla paralisi dell’ abducenta di origine otitica.
G. Gradenigo, Giornale dell'Accademia di Medicina di Torino. 10: 59—84. 1904. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), 361. Über die circumscripte Leptomeningitis mit spinalen Symptomen.
G. Gradenigo (1904). „Über Paralyse des Nervus abducens otitischen Urspungs”. Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 62: 255—270.
Gradenigo, G. (1907). Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 74: 249. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).