Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља СуботицеГрад Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље[1] (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület). _in_1799.png) Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду). Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата). Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти). Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља. Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова. Дефиниције град, градска четврт, општина, приградско насељеПре писања о градским четвртима и насељима Суботице ваља рашчистити основне појмове. Насеља делимо на: градска или урбана и сеоска или рурална (у Србији по важећој статистици градска и остала насеља [2]). Статистичка дефиниција града зависи првенствено од броја становника који у њему живе, те се на основу овог критеријума по регијама може разликовати, у зависности од густине насељености. Међутим, по важећим законима о територијалној организацији у Србији, БиХ и Црној Гори појам града се односи, искључиво, на тип јединице локалне самоуправе. Да видимо како се опис уклапају одреднице закона о територијалном уређењу Србије, који је један од основа и државне статистике и мора бити усаглашен са Републички завод за статистику. Наиме, раније је била у употреби друга терминологија. Нови закон (о територијалној организацији Републике Србије) доноси измене у појмовима и начинима изражавања који доводе до ситуације да на папиру град Суботица постаје град унутар Града Суботице. Ово је врло несретно успостављена терминологија, док је раније град Суботица једноставно био центар општине Суботица, те није постојала потреба посебног објашњавања појмова. Напомена: пре закона Суботица са преко 100.000 становника није имала статус града, па се овом изменом у закону та грешка тежила исправити. Општина је административна целина, област под управом првог највећег града. У случају Суботице, статус општине престаје да важи од доношења закона 2007. године, када се "општина Суботица" званично преимењује у "Град Суботица". При том сама урбана агломерација такође задржава име "Суботица" али више није "град" иако физички јесте. Проблем је да се не може истовремено звати градом и агломерација и општина. Овим настају и други проблеми, пошто су приградска насеља која су по логици ствари раније била унутар општине данас на папиру постали "део града" иако то нису (само по новој терминологији). Ради се о целинама које су од градског агломерата удаљене и 25 и више километара (на пример Чантавир, Бајмок) и физички ова насеља нису део града. Али чисто у административном погледу постају део "Града Суботице" под чију управу падају. Упркос томе не престају да буду засебне средине, насеља, села и у званичним документима се на њих даље тако и позива. Рецимо у градском превозу и даље постоје градски и приградски аутобуси, што је неусклађеност за законом (о територијалном уређењу) – наиме како унутар "Града Суботица" може постојати међуградска линија[тражи се извор] која иде од једног насеља до другог?[а] На пример из Суботице за Чантавир купује се карта за међумесни саобраћај. Ако се ради о "истом граду" и ако је Чантавир у граду Суботица, зашто не важи за градску линију већ за приградску? Значи закон не доноси никакву промену на терену, осим терминолошке, где се и завршава његов домет. Савремени (званични) списковиСписак према попису 1953. годинеСуботица у 1953. према попису становништва:[3]
Напомена: из списка се види да Чантавир није био део Суботице, а такође се не спомињу ни Бачко Душаново, Вишњевац, Хајдуково, Љутово и Мишићево. Нови Жедник тада још не постоји већ само Стари, док су Доњи и Горњи Таванкут спојени, и воде се као једно насеље. Списак према попису 1981. годинеПопис наводи да 1981. Суботица има 154611 становника, од којих 107490 живи у градским, а 47121 у осталим насељима. Следи табеларни преглед оригиналног садржаја:[4]
Списак републичког Завода за статистику (2006)Републички завод за статистику Србије 2006. издао је Систематски списак насеља Републике Србије,[5] према коме Суботица званично има 19 насеља, од тога 2 градска.
Списак према закону из 2007. годинеЗаконом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године,[2] мењају се стара имена насеља, посебно оних која су у периоду после 1945. године изгубила статус самосталних насељених места. Стари називи насеља на подручју Војводине нису била вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је на пример француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. По овом закону у Србији се дефинишу градска и остала насеља, а ово је списак (по овом закону) насељених места на територији града Суботице, у Севернобачком округу Војводине и Републике Србије: 
 1 У тексту закона постоји грешка, пошто се наводи насеље Габрић, а са листе фали Стари Жедник. Напомена: У административним центрима где закон дозвољава употребу говора националних мањина (у Суботици су у употреби три службена језика, српски, хрватски и мађарски) називи насеља исписују се и на језицима ових народа.[6] Списак према закону из 2018. годинеНовим законом о територијалној организацији Републике Србије[7] сва места која имају 100.000 или више становника добијају статус града, а остала насељена места, која имају више од 10.000 становника остају општине. Овај закон доноси следећи списак приградских насеља Суботице:
2 У тексту закона постоји грешка, пошто се не наводи насеље Габрић, а место истог замењује раније изостављени Стари Жедник (вероватно да се не мора мењати број насеља, или да се прикрије ранија грешка). Напомена: Из званичних спискова (у закону) изостављени су називи следећих места, делом због административне грешке, делом због њиховог гашења. Њих показују мапе (на пример топографска карта Војногеографског института у Београду или катастар Аустријске царске коморе), и на њих се позивају историјски документи (на пример у Историјском Архиву града Суботице или у свакодневним вестима): Габрић[8], Јожино Село, Кобин Крај, Мадараш, Наумовићево,[9][10] Хрватски Мајур, Павловац,[11] Доња Чикерија, Шебешић, Верушић,[12] Шишковац,[13] Мала Пешта,[11] Куцура, Микићево, Стипићево, Прокеш, и Носа (која је посебно насеље[14] али се води као део Хајдукова – катастарске општине Палић и месне заједнице Хајдуково). Списак катастарских општинаТериторија Суботице је подељена на 11 катастарских општина:[15]
Списак месних заједницаСуботица има 38 месних заједница, са административним канцеларијама у посебним зградама на посебној адреси унутар насеља или наведеног дела града:[16] 
Историјски списковиУ периоду између два рата, у времену Краљевине Југославије, списак је изгледао нешто другачије. Још су у Војводини постојала швапска насеља и њихови називи, као и румунски, француски и мађарски називи из времена Аусторугарске. Током преузимања администрације након присаједињења Баната, Бачке и Барање, власти нове државе издају списак измењених назива Бачванских насеља и насеља у другим деловима Војводине. Списак измењених назива насеља Војводине (1920) Напомена: Извор (PDF): Дигитална библиотека Градске библиотеке Суботица. Из списка смо издвојили само имена насеља која се налазе на територији данашње Суботице.
* На локали користи се и назив Шандор Нека имена се касније мењају, а нека места се између два рата гасе (углавном салашки шореви који носе имена железничке постаје). Списак Инжињерског одељења града Суботице (1926)Околина Суботице се у првој половини 20. века састојала од великог броја распршених салашких јединица. Само између Чантавира и Бачке Тополе постојало је до краја 1960-их година преко 500 салаша. Та ситуација веома је отежала рад јавних служби. Суботичком Градском Сенату дописом се обраћала Дирекција Пошта и Телеграфа Нови Сад са захтевом да се утврди тачна удаљеност до појединих насељених места, салашких шорева и спорадичних насеобина на територији града. На упит је одговорило градско Инжињерско одељење као део градске управе. Тако се у предмету IAS, F:47. I 313/926[17] налази одговор Дирекцији Пошта који је саставио инжињерски уред и у коме стоје подаци о броју кућа околних насеља. Ова листа је веома значајна, јер из ње индиректно можемо да констатујемо тадашњу величину насеља. Осим што нас упознаје са именима истих, списак директно рефлектује тадашње политичке и демографске одлике (види напомене):
Напомене: *данас не постоји; **данас саставни део града; ***данас у општини Бачка Топола; ****данас у Мађарској Списак изворних назива градских четврти и приградских насеља Суботице (1910)Непосредно пред први светски рат, власти Аустроугарске вршиле су попис становништва,[18] на којем се налази и број становника подељено по насељима Бач-Бодрошке жупаније (Баја, Суботица, Нови Сад и Сомбор). Ту се налази списак градских и приградских насеља Суботице.
*Тријанонски споразум је повлачењем нових граница преполовио Суботички атар. Осим што су подељене многе породице са ове и друге стране границе, мањи део некадашњег дела града је у Мађарској, док је један део катастарског подручја који је припадао Томпи остао на подручју Суботице. Пуни списак насеља око СуботицеСледи исцрпни списак насеља око градског агломерата Суботице. Ово није листа градских четврти Суботице него листа садашњих и бивших приградских насеља града Суботице (раније општине Суботица). Напомена: кликом на координате може се проверити постојање насеља. Списак градских четврти (квартова) Суботице Списак је састављен на основу листе градских месних заједница и релевантне литературе.
Галерија мапа Суботице
Види јошНапомене
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
