Динстање (пирјање) је процес термичке обраде намирница у пари, у затвореној посуди на тихој ватри уз додатак уља, тако да се делимично кува али и делимично пржи.[1]
Здрава исхрана као вечита дилема и тежња није базирана само на правилном одабиру намирница, већ је потребно обратити пажњу на начин припреме хране.[2]
Динстање је погодно за најмање мекане комаде меса који постају меки и сочни методом споре влажне топлоте. То га чини популарним у кувању по ниској цени. Резови са одређеном количином мраморног и желатинозног везивног ткива дају влажне, сочне чорбе, док немасно месо лако може постати суво.
Варива се згушњавају редукцијом или брашном, или премазивањем комада меса брашном пре печења, или употребом запршке или beurre manié, теста које се састоји од једнаких делова масти и брашна. Могу се користити и средства за згушњавање као што су кукурузни скроб, кромпиров скроб или ароурут.
Историја
Охав, чорба од рибе и поврћа народа Ајну из северног Јапана
Варива се праве од давнина. Најстарији познати доказ о паприкашу пронађен је у Јапану, који датира из џомонског периода.[3][4] Поред тога, Херодот каже да су Скити (8. до 4. век пре нове ере) „стављали месо у стомак животиње, помешали воду са њим и тако га кували на ватри од костију. Кости веома добро горе, а бураг лако садржи сво месо када се скине. На тај начин се вол, или било која друга жртвована звер, генијално скува саму себе.”
Рецепти за јагњеће и рибље чорбе налазе се у римској куварској књизи Apicius, за коју се верује да потиче из 4. века. Le Viandier, једна од најстаријих куварских књига на француском, коју је почетком 14. века написао француски кувар познат као тарел, садржи рагу или чорбе разних врста.[5]
Прва писана референца на 'ирски паприкаш' је у Бајроновом делу „Ђавоља вожња” (1814): „Ђаво је... вечерао... бунтовника или тако нешто у ирском паприкашу.”[6]
Типови
Бела чорба на бази меса позната и као бланкети или фрикасе се праве од јагњетине или телетине која је бланширана или лагано пржена без запечености и кувана у чорби. Смеђи паприкаши се праве од комадића црвеног меса који се прво прже или запеку, пре него што се додаје запечени мирепва, а понекад и запечено брашно, зачини и вино.
Процес динстања
Намирницу која је премет обраде (обично месо) на мало масноће ставити у загрејану посуду те сталним додавањем воде или неке друге течности (вино, бујон) вршимо њену термичку обраду. Сама намирница динстањем отпушта вишак влаге, тако да је крајњи резултат јело које је припремљено на здравствено прихватљив начин и врло укусно. Процес припреме је кратак а храњиве материје и витамини су сачувани.
Bańkowski, Andrzej, ур. (2000). Etymologiczny słownik języka polskiego [Polish etymological dictionary] (на језику: пољски). 1. Wydawnictwo Naukowe PWN.
Bralczyk, Jerzy (2014). Jeść!!! [Let me eat!] (на језику: пољски). BOSZ. ISBN978-83-7576-218-1.
Brückner, Aleksander, ур. (1927). Słownik etymologiczny języka polskiego [Polish etymological dictionary] (на језику: пољски). Krakowska Spółka Wydawnicza.
Chwalba, Andrzej, ур. (2008). Obyczaje w Polsce: Od średniowiecza do czasów współczesnych [Customs of Poland: From the Middle Ages to Modern Times] (на језику: пољски). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. ISBN978-83-01-14253-7.
Dembińska, Maria (1999). Weaver, William Woys, ур. Food and Drink in Medieval Poland: Rediscovering a Cuisine of the Past. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN0-8122-3224-0.
Dumanowski, Jarosław; Jankowski, Rafał, ур. (2011). Moda bardzo dobra smażenia różnych konfektów [A Very Good Way of Frying Various Confections]. Monumenta Poloniae Culinaria (на језику: пољски). Warszawa: Muzeum Pałac w Wilanowie. ISBN978-83-60959-18-3.
Dumanowski, Jarosław (2012). „Bigos oświeconych” [Bigos of the Enlightened]. naTemat.pl. Приступљено 2016-06-17.
Kitowicz, Jędrzej (1840). Opis obyczajów i zwyczajów za panowania Augusta III [Description of customs and habits under Augustus III] (на језику: пољски). Poznań: Edward Raczyński.
Крапіва, Кандрат, ур. (2003). Беларуска-рускі слоўнік (на језику: белоруски). 1. Мінск: Беларуская энцыклапедыя імя Петруся Броўкі. Нацыянальная акадэмія навук Беларусі. Інстытут мовазнаўства імя Якуба Коласа. ISBN985-11-0271-7.
Мартынаў, В. У., ур. (1978). Этымалагічны слоўнік беларускай мовы (на језику: белоруски). 1. Мінск: Навука і тэхніка.
Kuroń, Maciej (2004). Kuchnia polska: Kuchnia Rzeczypospolitej wielu narodów [Polish Cuisine: Cuisine of the Commonwealth of Many Nations] (на језику: пољски). Czarna Owca. ISBN83-89763-25-7.
Lemnis, Maria; Vitry, Henryk (1979). W staropolskiej kuchni i przy polskim stole [Old Polish Traditions in the Kitchen and at the Table] (на језику: пољски). Warszawa: Interpress.
„Lista produktów tradycyjnych” [List of traditional products] (на језику: пољски). Ministerstwo Rolnictwa i Rozwoju Wsi. Архивирано из оригинала 2018-05-24. г. Приступљено 2016-06-15.
Łozińska, Maja; Łoziński, Jan (2013). Historia polskiego smaku: kuchnia, stół, obyczaje [History of the Polish Taste: Kitchen, Table, Customs] (на језику: пољски). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. ISBN978-83-7705-269-3.