Дијецеза Понт

Дијецеза Понт, била је управна област касног Римског царства (у 3. вијеку) и Источног римског царства. Названа је по Црном мору (грч. Εύξεινος Πόντος). Обухватала је провинције сјеверне, централне и сјевероисточне Мале Азијеу, све до границе са Сасанидским царством у Јерменији.^[1]

Дијецеза је основана након Диоклецијанових реформи и припадала је Преторијанској префектури Истока (лат. praefectura praetorio Orientis, грч. ἔπαρχότητα/ὑπαρχία τῶν πραιτωρίων τῆς ἀνατολῆς). Административно седиште била је у Амасији, у којој је началствовао викар. Оружаним силама дијецезе командовао је дукс Понта и Јерменије до средине 5. вијека, а потом двојица дукса, све док Јустинијан I није установио новог магистра милитума за Јерменију.^[1]

У Источном римском царству (Византији) Понт је био један од 12 административних округа који су замијенили претходну управну реформу цара Диоклецијана.

Јустинијановим реформама Понтска дијецеза је укинута 535. године, и њен викар је преименован у гувернера Галатије Прве. Пошто реформа није дала задовољавајуће резултате, дијецеза је поново успостављена 548. године и постојала је све до касног 7. вијека, када је новим реформама замијењена новим административним јединицама - темама Арменијакa и Опсикија.^[1] На сјевероисточноj обали Црног мора, градови Нитика, Питиј и Диоскурија припадали су дијецези Понт све до 7. вијека.

Римска управа обухватала је 4 провинције у новоосвојеним областима; реформом византијских царева из 314. године у почетку је имала 6 епархија, а накнадним промјенама број епархија достигао је 11.

• Ιεροκλέους Συνέκδημος, Hieroclis Synecdemvs; accedvnt fragmenta apvd Constantinvm Porphyrogennetvm servata et nomina vrbivm mvtata; recensvit Avgvstvs Bvrckhardt, Published 1893 by in aedibvs B. G. Tevbneri in Lipsiae
• Εγκυκλοπαίδεια Μείζωνος Ελληνισμού, Πόντου Διοίκησις (Βυζάντιο), Συγγραφή : Γυφτοπούλου Σοφία

1. ^ ^{а б в} Kazhdan, Alexander, ур. (1991). Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. стр. 1697. ISBN 978-0-19-504652-6.