Добросав Стевановић

Добросав Стевановић
Лични подаци
Надимак	Гајдаш
Датум рођења	1890.
Место рођења	Озрем, Краљевина Србија
Датум смрти	1969.(1969-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (78/79 год.)
Место смрти	Озрем, СФР Југославија
Уметнички рад
Поље	Клесарство
Правац	Каменорезаштво западне Србије
Потпис

Добросав Стевановић (1890–1969) био је каменорезац из села Озрем (Општина Горњи Милановац). У литератури је наведен као последњи руднички каменорезац с којим се завршава старинска надгробна радиност у таковском крају.^[1]

Споменике је израђивао преко 40 година^[а] на ширем простору између Коштунића и Бољковаца, а највише у Озрему и Горњим и Доњим Бранетићима.

Рођен је 1890. године у Озрему, где је на Сушевинама провео цео живот. Још као дечак почео да се бави каменорезом, вешто опонашајући радове Јосифа Симића Теочинца и Вујице Гавровића.^[1]

Био је учесник је Балканских и Првог светског рата. После шест година војевања, кући се вратио са чином наредника.^[1] Ненаклоњен обради земље, у потпуности се предао спомењарењу. Каменорезница била му је у авлији која је због бројних споменика „личила на гробље”. ^[1] У раду су му припомагали синови Славко и Радиша.^[1]

Талентован и самоук, Добросав Стевановић израстао је у врсног мајстора који је обучио велики број локалних занатлија међу којима се истицао Радивоје Васовић из Горњих Бранетића.^[1]

Свирао је гајде, по којима је добио надимак „Гајдаш”.^[1]

Добросав Стеванић споменике је клесао жућкастог и плавичастог бранетићког тоцилњака.^[1] Сам је израђивао алат и оштрио секаче и длета.

У почетку је био под великим утицајем Вујице Гавровића. Добросав Стевановић не само да је опонашао његов рад, већ и довршио знатан број полуобрађених тесаника који су остали у Гавровићевој каменорезачкој радионици после његове погибије 1914. године.^[1] Тек када се пажљиво упореде детаљи може се открити рука мајстора − све је назглед исто, али је по степену лепоте и снази животности разлика осетна.^[1]

Форме каснијих надгробника су разнолике, али увек наглашене архитектонике: у форми стуба са плитком покривком или вертикалне плоче углављене у масивно постоље, са архитектонски украшеном предњом страном и елегантно изрезаним тролисним крстом у врху. Понекад је израђивао масивне надгробне плоче по узору на Јосифа Симића Теочинца и Уроша Марковића, али и омање споменике са пирамидалним врхом.^[1]

Предње стране споменика украшене су приказима крстова плитке профилациjе и арабескне линеарне декорацијје, а бокови рељефним приказима религиозних симола: путира, чирака и рипида, винове лозе крупних гроздова и приказима зидних и стоних часовника који казаљкама приказије „смртни час” покојника.^[1]

Добросав Стеванић се на пар надгробника млађим особама окушао у портрету. Споменик петнаестогодишњој Стамени Маринковић из Озрема (†1925) посебно плени смерним ставом и аутентичним приказом блиским наиви.^[2]

У оскудним епитафима наводио је само најосновније податке о покојницима. Тек понеки започињао је поетским исказима. Слова су просечне лепоте, крупна и неједнака. На старијим споменицима опонашао је улево укошен рукопис Вујице Гавровића.

На споменицима се потписивао са Изради Добросав Стевановић из Озрема, Из радње Добросава Стевановића или скраћеницом: Из. Д. С.^[1]

• Радичевић, Бранко В. (1961). Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи. Београд: Савремена школа. 
• Радичевић, Бранко В. (1965). Сеоски надгробни споменици и крајпуташи у Србији. Београд: "Југославија". 
• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. * Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.