Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду

Дом црквено-школске јеврејске општине Београду
Зграда у којој је био Дом црквено-школске јеврејске општине Београду од 1928. до 1941.
Опште информације
Место	Београд
Општина	Стари град
Држава	Србија
Време настанка	1928 — 1935.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Дом црквено-школске јеврејске општине у Београду између два светска рата био је Народни дом и школа јеврејске Сефардске заједнице у Београду, која је до пред Други светски рат бројала 12.000 чланова.^[1]

Његова градња започела је 1928. године а окончана 1935. године, на Дорћолу, у улици Краља Петра, у једној од две градске четврти Београда (друга је била Фишеклија, данас део Булевара краља Александра) у којима су између два светска рата у знатној мери били настањени Јевреји.^[2]

Претпоставља се да су Јевреји масовно долазили у Београд од 16. века и од тада па све до Другог светског рата успели су да сачувају своју културну аутентичност.^[3] Јеврејска махала формирана је на Дорћолу, испод данашње улице Цара Душана, око Јеврејске улице, као главне улице махале, која је до данас задржала своје име, дуже од две стотине година.^[4] На том простору изграђени су бројни сакрални објекати јеврејске вероисповести — Синагога Бет Израел (1908), Синагога Сукат Шалом (1924–1926) дело архитекте Фрање Урбана, данас једини активни јеврејски сакрални објекат у Београду, и два профана објеката од изузетне важности за вернике јеврејске вероисповести: зграда Савеза јеврејских вероисповедних општина (1922) и Дом црквено-школске јеврејске општине (1928).

Дом црквено-школске јеврејске општине Београду, изграђен је 1928. године, у улици краља Петра 71а, за потребе тадашње јеврејске сефардске вероисповедне црквено-школске општине (како се тада звала), на земљишту које је као легат завештао Мата Леви, у непосредној близини синагоге Бет Израел, срушене у Другом светском рату, и зграде Савеза јеврејских вероисповедних општина (1922) (подигнуте, такође, по пројекту архитекте Самуела Сумбула), у улици Високог Стефана, на Дорћолу.

За време Другог светског рата у згради се налазио немачки „културбунд“. После Другог светског рата део зграде је национализован.

Данас се по спратовима у згради налазе, на:

• Првом спрату Јеврејски историјски музеј.
• Другом спрату, седиште Јеврејске општине Београд као и хора „Браћа Барух“.
• Трећем спрату, просторије Савеза јеврејских општина Србије и канцеларије Рабина.

У згради се такође налазе библиотека, а од 1992. године и хуманитарна апотека.

Објекат је изведен по пројекту истакнутог јеврејског архитекте, бечког ђака Самуела Сумбула (1887−1947),^[5] у академизираној варијанти романтичарске архитектуре са нагласком на живописним залученим отворима у централној вертикалној оси фасаде. Ова петоспратна зграда са троделном поделом фасаде, истиче главни мотив а то је поштовање симетрије, што сведочи о Сумбулу као архитекти и неимару који је савршено владао тадашњим градитељским постулатима академистичке морфологије.

На залученој атици, између два висока бочна кубета (куполе) на прочељу зграде и данас постоји оригинални натпис Дом црквеношколске јеврејске општине који указује на првобитну намену овог монументалног здања, и његов историјско-културолошки контекст, као и значајно ауторско и споменичко остварење.

У време изградње зграда је била прави архитектонски драгуљ старог дела тадашњег Београда, и изгледом је доминира у овом делу град.

• Закон о верској заједници Јевреја у Краљевини Југославији, Службене новине Краљевине Југославије, број 301, од 24. децембра 1929.
• Надовеза, Бранко, Биљана М. Јаковљевић. Кратка историја Јевреја у Србији, Београд: Културна заједница Крајине, 2013.