Доња Топоница (Ниш)

Доња Топоница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2022.Пад 271
Географске карактеристике
Координате43° 24′ 28″ С; 21° 47′ 05″ И / 43.407833° С; 21.784833° И / 43.407833; 21.784833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина178 m
Доња Топоница на карти Србије
Доња Топоница
Доња Топоница
Доња Топоница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Доња Топоница је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у граничном простору Нишке и Алексиначке котлине, на око 14 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2022. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 315 становника).

Историја

Доња (као и Горња) Топоница је старо село које датира још из средњег века. Истина, турски попис из средине 15. века пружа податке само о једној Топоници, Горњој, али већ у попису из 1516. године уписана су оба села. Доња Топоница је тада била једно од 111 села нахије и носила је исти назив као данас, а имала је 44 домаћинства, 16 самачких, 5 удовичких домаћинстава, 6 рајинских воденица и дажбине у износу 8842 акче.[1] У то време и касније, све до средине 19. века, овде и у суседном селу Тешици гајио се пиринач о чему сведочи и месна топонимија: Оризишта. Следећи пописни и путописни подаци показују опадање броја становништва, које је нарочито дошло до изражаја у време аустро-турских ратова, а затим за време куге, „чуме“, 1838. године, па у време нишке буне 1841. и у Српско-турском рату 1876. године када је Доња Топоница с осталим селима у овом крају паљена, тако да је село дочекало ослобођење од Турака с око 25 домаћинстава.

После ослобођења од Турака, поред откупа и заузимања земље од стране сиромашних сељака, многих турских имања су се докопали поједини имућни сељаци и градски зеленаши. Међу овим другим је и Таско Узуновић из Ниша који је у атарима Доње Трнаве, Дражевца и Доње Топонице поред Јужне Мораве присвојио преко 120 ha земље, претежно ливада. Доња Топоница се пред крај 19. и у првој половини 20. века почела да обнавља и јача, напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство, стајско сточарство и повртарство. Године 1895. имала је 32 домаћинства и 238 становника, а 1921. године у њему је живело 51 домаћинство и 329 становника. После Другог светског рата, без обзира на пораст броја домаћинстава, дошло је до лаганог исељавања (пре свега у Ниш) и пада укупног броја становника. Године 1971. у Доњој Топоници је живело 46 пољопривредних, 42 мешовита и 8 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај

До насеља се може доћи приградским линијама 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Демографија

У насељу Доња Топоница живи 279 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,2 година (47,5 код мушкараца и 51,0 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 369
1953. 365
1961. 387
1971. 348
1981. 323
1991. 315 312
2002. 290 295
2011. 324
2022. 271
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
288 99,31%
непознато
  
2 0,68%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 71 73 90 96 92 121 97


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 17 29 16 22 6 4 0 2 1 0 2,99
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 121 29 79 9 4 0
Женски 132 24 80 25 3 0
УКУПНО 253 53 159 34 7 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 55 5 0 0 17
Женски 23 4 0 0 5
Укупно 78 9 0 0 22
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 0 7 1 6
Женски 0 0 6 1 0
Укупно 2 0 13 2 6
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 3 3 9
Женски 1 0 0 2 3
Укупно 1 1 3 5 12
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 1 0 0 0
Укупно 1 0 0 1

Споменици културе

  • Споменик НОБ - у самом центру села, уз регионални пут, смештен је споменик посвећен борцима Народноослободилачке бробе у Другом светском рату (1941 - 1945 године). Саму композицију споменика на централном делу налазила се мермерна или бронзана плоча која је са споменика скинута. Нису позната имена и презимена особа којима је споменик посвећен. Потребно је исти рестаурирати, како би се сачувао за будуће генерације. У новијем периоду, на самом споменику додата је и спомен плоча Игору Станојевићу (1978 - 1999 година) настрадалом војнику у НАТО агресији у Урошевцу.
  • Биста Светолику Стојановићу Браци - у самом спомен парку поред споменика НОБ-у налази се спомен биста Светолику Стојановићу Браци (1920 - 1942 године) који је оставио битан траг у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату.

Галерија

Референце

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 16. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 216.

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya