„1. мај” је у Француској празик рада и једини је плаћени нерадни дан. Остали државни празници нису нужно нерадни, осим ако није другачије предвиђено колективним уговорима који се примењују у компанијама.[3][4]
Нерадни плаћени дани били су јако популарни у Француској. У 17. веку било их је десет. То су били већином верски празници који су служили да означе важан дан у години. На самом крају Француске револуције државни нерадни дани су порасли на 53.[5]
Законски празници постају радни дани (осим у Алзасу и Мозелу и осим 1. маја у целој Француској). Ако особа ради током државног празника, долази до новчане надокнаде једино ако је предвиђено колективним уговором.[6]
Следећи државни празници су предвиђени законом:[7]
Ускрс и Педесетница постају празници 8. марта1886. године. Ускрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка.
14. јул: Дан Бастиље: Национални француски дан: Француски државни дан је годишњица пада Бастиље 14. јула1789. године, прекретница Француске револуције,као и Фестивал федерације која је славила јединство француског народа 14. јула 1790. године.[11]
Ускршњи понедељак: 23. или 26. априла. Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недеља први дан. Вакршњи понедељак се убраја у покретне празнике.
Спасовдан: 40. дана након Ускрса. Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан након Васкрса.
Духови: 50. дана након Ускрса хришћански је празник којим се прославља силазак светог Духа на апостоле у Јерусалиму, 50 дана након Христовог Васкрсења.
Велика Госпојина: 15. август. Успење Пресвете Богородице или Међудневница, је један од највећих хришћанских празника. Овај празник успомена је на смрт Богородице и, према црквеном предању, дан када се она вазнела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Сви свети: 1. новембар: хришћански празник, када се славе сви свеци, како они које је црква службено прогласила светима, тако и они за које се верује да су свети.
Божић: 25. децембар : хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Углавном се прославља 25. децембра по грегоријанском календару, док код цркава које се придржавају јулијанског календара Божић се обележава 7. јануара (тј. 25. децембра по старом календару).[14]
14. фебруар: Дан заљубљених: Дан Светог Валентина, познатији као Дан заљубљених, у западној варијанти и Валентиново, празник је који се прославља 14. фебруара сваке године. Посредно или непосредно га обележава велики број људи широм света, иако је овај дан обично радан.[16]
Март
Прва недеља марта: Бакин дан
8. март: Међународни дан жена: Међународни дан жена или, колоквијално, 8. март, дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
9. мај: Дан Европе: 9. маја 1950. године, Роберт Шуман је представио свој предлог креирања организоване Европе. Овај предлог, познатији као „Шуманова декларација“ (Schuman declaration), сматра се почетком креације онога што је данас познато као Европска унија јер је увод у Монтанску унију.
Задња недеља маја месеца : Мајчин дан : Дан мајки је прослава у част мајки, мајчинства, мајчиних веза са децом, као и утицај мајке у друштву.[17]
31. октобар: Ноћ Вештица: светковина је која се обележава 31. октобра, ноћ уочи празника Свих светих према западнохришћанској традицији. Представља почетак тродневног обележавања „Allhallowtide”, време у литургијској години посвећено сећању на мртве, укључујући свеце, мученике и све вернике.
Петак пре Ускршње недеље.[19] Велики Петак хришћански је празник, који је према хришћанској религији обележен страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.
Понедељак после Ускршње недеље (један дан после Ускршње недеље)[20] дан након Васкрса и у многим земљама, као и у Србији се слави као државни празник. Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недеља први дан. Вакршњи понедељак се убраја у покретне празнике.
Четвртак, 39 дана после ускршње недеље. Спасовдан је хришћански празник, који се слави у 40. дан након Васкрса. По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом.
.jpg)
.jpg)
.JPG)
